Zakon na delu, raste broj registrovanih radnji

Bolje uslove rada i zaštitu radnika, kao i borbu protiv sive ekonomije i rada na crno, zakonodavac je predvideo Zakonom o inspekcijskom nadzoru čija puna primena počinje po završetku prazničnih dana. Zakon je stupio na snagu krajem jula 2015. i omogućio inspektorima da kontrolišu i neprijavljene firme. U Vladi kažu da je zahvaljujući njemu smanjen rad na crno za pet odsto i registrovano 4,5 hiljada firmi iz sive zone. 

O tome šta se menja zakonom za RTS je govorila potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave Kori Udovički. 

Šta znači puna primena zakona, odnosno šta se primenjuje a što nije važilo prethodnih meseci?

Prthodni meseci su bili meseci pripreme za novi način ponašanja. Ono što se sad dešava je suština zakona, mora taj nadzor da bude zasnovan na planovima, a planovi na realnoj proceni rizika. Zašto bi inspekcija dolazila tri puta kod vas, a nijednom kod nekog drugog. To dozvoljava veliku proizvoljnost. Drugi problem, koji se sada otklanja, je da dođe inspekcija a da vi ne znate šta će da vas udari. Sada građani, odnosno privredni subjekti mogu da očekuju da kada dođe inspektor mogu tačno da znaju šta da očekuju - da se prođe kroz kontrolnu listu i mogu unapred da se pripreme za inspekciju jer znaju šta to treba da bude usklađeno i kako. Stvar je u promeni odnosa, nije cilj Zakona da uhvati nekoga u grešci nego da ih sprečava.

Šta je postignuto proteklih meseci?

Već odmah u avgustu je 70 odsto skočio broj registrovanih preduzetničkih radnji u odnosu na prethodne mesece, i u periodu od tada do sada, kada uporedimo sa prethodnom godinom, ukupno je preko 15 odsto skočio broj registrovanih radnji. Preduzetnici koji preduzimaju poslove su svesvni da moraju da budu registrovani, jer moramo da budemo uređena zemlja.

Koliko radnika prijavljeno?

Zatečeno je preko 16.000, a 12.500 je posle toga registrovano. Ta razalika je u radnicima, da kada se ide na belo poslovanje, poslodavac to možda nije mogao da održi.

Šta inspektori najčešće nalaze na tenjrenu kao nepravilnost?

Ili neregistrovanje randika, ili neplaćanje punih zarada, međutim, to sada opada. Raste broj registracije radnika, na primer u prvom kvartralu, 6.500 radnika je registrovano. Ono što je u stvari najveća glavobolja i ono što želimo da promenimo je što inspekcija pronalazi puno neusaglašenosti formalne prirode - papiri, da li su istaknute cene, da li je istekla neka licenca.

Vi ste zaduženi na racionalizaciju javne uprave, od prvobitnog plana da se smanji broj zaposloenih za 75.000 kako je dogovoreno sa MMF-om se odustalo. Sada se priča o 30-35 hiljada rannih mesta koja treba ugasiti. Šta je do sada urađeno?

I dalje se radi na onom smanjenju od 14,5 hiljada do kraja 2015. godine. Šta će biti u budućnosti to je za novu vladi da odredi. Verujem da naša uprava ne bi mogla da izdrži niti kvalitet usluga za građane, niti standard tu celu cifru o kojoj je bilo reč. 

Za ovu godinu Fisklani savet računa da ta cifra mora da se zaokruži na 24.000?

To je mišljenje Fiakalnog saveta, važno je da ovo što radimo prv put radimo planski da se ne radi smao o penzionisanju, pogotovo ne isnpekcija. Sitstematizacije su usvojene u najvećem delu resora, ali najmanje su u najvećim resorima to je ipak teško upravljati. Po prvi put tražimo od resora da upravljaju svim organizacijama pod sobom.

Mislim da će rezultati biti zanimljivi, nisu preterano bolni jer jeste činjencia da može na planski način da se podstaknu ljudi koji su možda ipak bliži penziji da podstaknu da rade nešto drugo.