Organska hrana, kad hobi postane biznis

Do pre pet godina Gordana je kao službenica u sudu po isteku radnog vremena žurila kući, da vidi kako napreduje povrće koje je uzgajala bez hemijskih sredstava. Njime je hranila i koke.

Počela je da čita o organskoj proizvodnji i shvatila da slično već ima u svom dvorištu. Rešila je da sertifikuje farmu i hobi pretvori u posao. Državni je napustila, i od 20 ari stigla do sedam hektara zemljišta, a umesto desetak koka, danas odgaja stotinu.

"Nisam se pokajala nijednog momenta zato što u svom poslu zaista uživam. Volim tu kreativnost, slobodu koju imam, tu mogućnost da na neki drugi, neobičniji način suprug i ja zaradimo za sebe i svoju porodicu", kaže Gordana Šokšić iz sela Taraš.

Entuzijazam je prešao i na supruga. Trećinu proizvoda prodaju na pijaci, a ostatak preko trgovina. Zarade mnogo više od dve prosečne plate, moglo bi i bolje, kažu, kada bi na tržištu bilo više semena, đubriva i zaštitnih sredstava dozvoljenih za organsku proizvodnju.

"Mi sa naših sedam hektara nismo u mogućnosti da preregistrujemo preparate iz uvoza jer nemamo ekonomski interes", kaže Gordanin suprug Vojislav.

U Srbiji je samo 2.000 poljoprivrednika sertifikovalo organsku proizvodnju. Stručnjaci kažu – bilo bi i više kada bi država pojednostavila i delom finansirala troškove registracije uvoznog repromaterijala koji nedostaje.

"Problem je praktično rešiv da mi na neki način damo ili dozvolu za interventni uvoz nekih preparata koji nedostaju, ili da se taj postupak registracije na neki način skrati pa da onda ljudi mogu to da registruju po nekom bržem postupku i jeftinije", kaže profesor dr Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U resornom ministarstvu tvrde da problem nedostatka organskog semena i repromaterijala nije nerešiv.

"Ukoliko na tržištu nema semena iz organske proizvodnje, proizvođač može da koristi seme iz konvencionalne proizvodnje, ali je neophodno da se pre toga zahtevom obrati Direkciji za nacionalne referentne laboratorije", kaže Lidija Aćimović iz Ministarstva poljoprivrede.

Organsko jaje je i dva puta skuplje od običnog, ali ima mnogo više suve materije odnosno nutritivnih vrednosti, kažu nutricionisti. O Vaskrsu se lakše farba, a i torta bude ukusnija, kažu domaćice.

Za razliku od komercijalne proizvodnje u kojoj kokoške ceo život provedu u kavezu, u organskoj koke slobodno šetaju.