Bez podrške države cvećari ne mogu da održe proizvodnju

Porodica Tošić iz Čumića, pre desetak godina podigla je prvi plastenik i krenula sa proizvodnjom cveća. Procenili su da im je to isplativije od ratarstva i stočarstva. Danas u 14 plastenika godišnje proizvedu oko pola miliona saksija baštenskog i balkonskog cveća.

"Kada smo počinjali, cena ovog rasada, čašice, bila je 20 dinara, a i sada je 20 dinara. A gde su troškovi, sve je poraslo, i cena grejanja, i radnici, i seme koje uvozimo", kaže Dragica Tošić.

Da bi ostvarili zaradu, Tošići su udvostručili proizvodnju. To znači i mnogo više posla za šestočlanu porodicu kojoj je cvećarstvo jedini izvor prihoda. Iako je cena rasada niska, ne podižu je, jer bi zbog velike konkurencije izgubili tržište.

"Svi ovi povratnici koji dolaze na selo kreću sa tom plasteničkom proizvodnjom. Sada kada izađete na pijacu, imate veliki broj proizvođača cveća i rasada", kaže Ljiljana Petričević iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevca.

Subvencije države za plasteničku proizvodnju cveća Tošićima ne znače mnogo, jer su odavno sve nabavili. Deo profita su ulagali u novu opremu. Nisu uzimali ni kredite, jer bi kamate, kažu, pojele sve manju zaradu.

"Nama bi više značili beskamatni krediti na što duži vremenski period i subvencije države. Da nas subvencioniše malo, da osavremenimo proizvodnju, da se ne bismo mučili ovoliko", kaže Dejan Tošić.

A da li se ovogodišnja muka isplatila ili su otišli u minus, znaće kad izvedu računicu. U jedno su sigurni – ukoliko izostane veća podrška države, uzgoj cveća, koji je u svetu unosan posao, zameniće voćarstvom.

Iako ima veliki broj proizvođača, Srbija je u prošloj godini izvezla cveće u vrednosti od tri miliona dolara, dok je uvoz bio trostruko veći.