Ili novac iz fondova EU ili subvencije države

Sredstva Evrpske unije namenjena poljoprivredi mogu se koristiti za primarnu proizvodnju mesa, mleka, voća i povrća, za njihovu preradu, za kupovinu mehanizacije i za seoski turizam.

"Kada je reč o mehanizaciji, mislimo da je ostvarivo i da to možemo zato što te uslove ispunjavamo za kupovinu traktora. Međutim, za izgradnju farmi i ostale infrastrukture, teško ćemo doći do toga. Zbog čega, pa zato što moramo da gradimo farme van naseljenih meste gde nema infrustrukture, struje, vode i gde ćemo teško dolaziti do građevinskih dozvola", navodi Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Stručnjaci kažu da bi poljoprivrednici već trebalo da pišu plan za investiciju i da skupljaju dokumentaciju, jer je to uslov da im bude vraćeno 50 do 70 odsto sredstava koje su uložili.

Oni koji bi da kupuju nova grla stoke već sada moraju da kontaktiraju sa genetskim centrima, da razmišljaju o uvoznoj dozvoli i eventualnom karantinu za stoku. Veći broj životinja zahteva i veću farmu.

"Tada vam treba građevinska dozvola, nacrti, projekti, razne ponude i kada se projekti budu radili i kada konkursi budu otvoreni, zamislite ako 50 njih hoće da gradi farmu, a vi treba da dostavite tri ponude. Mislite da će neko da sedi u građevinskoj kompaniji i samo da piše ponude za projekte za vas", navodi Goran Đaković iz Agrobiznis magazina.

Poljoprivrednicima, odnosno pravnim licima moći će da bude vraćeno od 5.000 do dva miliona evra po projektu. U resornom ministarstvu kažu da je zabluda da je Ipard novac namenjen tzv. velikim igračima. Pobediće, kažu, dobre ideje i oni koji će te ideje potkrepiti potrebnom dokumentacijom.

To je zahtevan posao, a da bi bio sigurniji da će proći kroz evropsko birokratsko sito, poljoprivrednik može da anagažuje konsultanta ili agenciju. To će ga koštati između 300 i 3.000 evra u zavisnosti od obima projekta čak i ako ne bude odobren. Licence ili posebna pravila za ovu delatnost ministarstvo nije propisalo. Red su uveli u okviru svojih službi.

"U svim lokalnim samoupravama će se znati ime i prezime zaposlenog koji će moći da pruži osnovne informacije da li korisnik može da konkuriše. U okviru poljoprivrednih stručnih službi će biti osposobljen jedan do dva naših savetodavca koji će moći da im pomognu oko izrade biznis plana i konkursne dokumentacije. Sigurno da to nije dovoljno. Verovatno je dovoljno za prvu ili drugu godinu poziva", ukazuje Dragan Mirkovic iz Ministarstva poljoprivrede.

U ministarstvu poručuju da Ipard nije socijalna kategorija. Oni koji za njega konkurišu gube pravo na subvencije iz budžeta Srbije, bez obzira na to da li su im evropska sredstva odobrena.