Kako opštine štede energiju

Sve lokalne samouprave koje imaju više od 20.000 stanovnika u obavezi su da formiraju Kancelariju za energetsku efikasnost i zaposle energetskog menadžera. Prioritet su stambene zgrade, a cilj je štednja energije, što je jedna od obaveza na putu priključenja zemlje Evropskoj uniji. Srbiju u tome, sa 2,5 miliona dolara, pomaže Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). U toku je i javni poziv za raspodelu još milion evra iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Poslove energetske obnove, lokalne samouprave do sada su radile periodično i u manjem obimu. Rađena je izolacija ili menjana zastarela stolarija. Na organizovanu primenu mera energetske efikasnosti, od ovog aprila obavezuje ih i zakon, a poslove će voditi obučeni energetski menadžeri.

"Još nemamo energetskog menadžera. Ja sam kao energetičar radim na tim stvarima, a do sredine ove godine i to će biti urađeno", ukazuje energetičar u opštini Senta Kiš Žolt.

"Pored toga što to mesto ne postoji, mi smo još prošle godine započeli jedan posao podizanja energetske efikasnosti stambenih objekata privatnih kuća. Cilj nam je da smanjimo aero-zagađenje", kaže Mladen Pećinar iz Odeljenja za zaštitu životne sredine u Užicu.

Zlata Žujović, inženjer građevinarstva u opštini Lajkovac, kaže da Lajkovac nema energetskog menadžera. "Jedna smo od manjih opština Kolubarskog okruga, ali nam je namera da ga uvedemo i primenimo sva pravila u vezi sa zakonom", kaže Žujovićeva.

Zadatak lokalnih samouprava je da podižu svest građana o štednji energije, a moraju da naprave i konkretne planove za uštede. UNDP sa resornim institucijma pratiće njihovu realizaciju.

Maja Matejić, menadžer za energetiku u UNDP, navodi da će trideset opština dobiti pomoć u uspostavljanju kancelarije za energetski menadžment i to će biti one opštine sa najmanje kapaciteta i to su opštine koje imaju 20–50.000 stanovnika.

"Pored pomoći za uspostavljanje kancelarije, projekt obezbeđuje i informacioni sistem za energetski menadžment. To jedna veoma zahtevna aplikacija za potrošnju energije i vode u javnim objektima", kaže Majetićeva.

Stambeni objekti su najveći rasipnici energije, a oko 80 odsto kuća u Srbiji nema ni izolaciju. Lokalne samouprave do polovine maja mogu konkuristi i kod Ministarstva energetike za novac iz Budžetskog fonda energetske efikasnosti sa projektima obnove fasada, tavanica, zamene stolarije, javno osvetljenje, uvođenje klima i zamenu kotlova za grejanje.

"Smanjanjem potrošnje doprinećemo boljem ekonomskom položaju opština. Ušteđena energija je najjeftinija energija. Drugi deo se odnosi na obaveze prema energetskoj zajednici gde smo se obavezali da do 2018. uštedimo devet posto energije", napominje Miloš Banjac iz Ministarstva energetike.

Uporedo se pripremaju i programi smanjenja potrošnje energije u državnim institucijama, a posebno u industriji. Srbija troši i četiri puta više energije od evropskog proseka.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.