Zadužbine neznanih investitora

U šabačkom kraju ozakonjenje nelegalnih objekata podeljeno je na 13 zona. Rešenja o rušenju građevinski inspektori najpre uručuju onima koji su nelegalno gradili u gradskoj zoni.

"Prema sadašnjem planu, sela bi trebalo da dođu na red tek u septembru, oktobru. Najčešći problemi sa kojima se susrećemo jesu i sam otpor naših sugrađana koji ne žele da sarađuju sa komisijom za popis", ukazuje načelnica Odeljenja za urbanizam u Šapcu Jelena Jekić.

Radomir Božić iz projektnog bira "TERAPROJEKT - Šabac" smatra da je potrebno dosta vremena da se svi objekti prvo popišu.

"Da se sve završi, mislim da će potrajati nekoliko godina", navodi Božić.

U Beogradu, većina investitora je nelegalno gradila na zemljištu u javnoj svojini, a da se pritom ne zna ni ko su.

"Ako imamo situaciju da je kompletna zgrada ozidana na javnoj površini, gde investitor ne postoji ili ne mogu da ga nađu, vlasnici stanova bi trebalo da obrazuju skupštinu stanara i na taj način ulaze u proceduru s tim što je malo komplikovanija i traži više dokumenata", objašnjava Mirjana Đurđević iz "T.A.S Inženjeringa" u Beogradu.

U Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove kažu da oni ne istražuju ko je nosilac građevinske dozvole ili investitor nelegalno izgrađene zgrade, već da samo postupaju na osnovu zahteva za ozakonjenje.

"To znači da se na osnovu dokumentacije koju on prilaže, to je kopija plana, izvod iz lista nepokretnosti i geodetski snimak, donosi rešenje da zemljište pod objektom predstavlja zemljište za redovnu upotrebu. Na taj način se stvara preduslov za dalje korake da se kasnije to zemljište njemu otuđi", napominje sekretar za imovinsko pravne poslove u Beogradu Slavica Savčić.

Međutim, stručnjaci smatraju da u Zakonu o ozakonjenju mora da se promeni odredba "nepoznati investitor" jer se, naglašavaju, zna ko je dobio građevinsku dozvolu za svaki objekat.

"Ako je objekat u celosti nelegalan i ako je izgrađen na javnoj svojini, onda po sadašnjem zakonu o ozakonjenju objekata opština mora sama od sebe, što je interesantna konstrukcija, da kupuje plac za takvu zgradu, tj. da ga kupi u ime i za račun nepoznatog investitora da izvrši deponovanje sredstava na poseban račun opštine. Jedino na taj način može da se vrši ozakonjenje tj. donošenje zbirnog rešenja za celu zgradu", ističe građevinski konsultant Simo Stokić.

Tek posle toga, vlasnici stanova mogu da ozakone stanove i plate opštini sredstva koja je ona izdvojila za ozakonjenje zgrade. Poreska uprava određuje cenu zakupa javnog zemljišta na kome je izgrađen objekat, a ona je za svaku gradsku zonu različita.