Šta je sa obećanim novcem EU za ratare?

Od ideje gde bi uložili novac do toga da on na račun legne iz evropskih fondova za Ruralni razvoj, mnogo će vode proteći, sumnjičavi su poljoprivrednici.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Kiš kaže da poljoprivrednici znaju da moraju prvo imati svoja sredstva da bi završili investiciju.

"Da bismo završili mi moramo imati pare koje nemamo, zato treba da imamo pomoć države koju nemamo", rekao je Kiš.

Ratare brine što su dosadašnjih 12.000 dinara po hektaru umanjeni na 4.000.

"To je za nas neprihvatljivo da nema nikakvih mera po pitanju regresiranog goriva, to nigde u okruženju nije praksa", rekao je Kiš.

Nova praksa, kažu u Ministarstvu poljoprivrede služi da se agrarni budžet rastereti davanja koja nemaju efekta. Do sada su novac dobijali i oni koji ne obrađuju zemlju. Ali su zato izdvajanja za investicije povećana.

U Ministarstvu kažu da samu poljoprivrednu politiku čekaju teške reforme, i da je važno da ne budu oštećeni proizvođači u ukupnoj sumi.

"Ratari će sigurno biti korisnici i ovih investicionih sredstava koji omogućavaju i obnovu mehanizacije i priključnih mašina i dizanju skladišnih kapaciteta, sve ono što može da doprinese jačanju njihovih kapaciteta, svega onoga što može da unapredi efikasnost kako ta umanjenja direktnih plaćanja ne bi imala nekih efekata na proizvodnju", rekao je Dragan Mirković, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Podsećaju da će pljoprivrednici od polovine godine moći da konkurišu za novac evropske unije. Ali - za to im treba novac na računu za pun iznos projekta, da bi im polovina, po njegovoj realizaciji, bila refundirana. Za sve što je plaćeno mora da se ispostavi račun. Potreban je i dokaz o vlasništvu ili zakupu zemlje, biznis plan. Doduše nešto jednostavniji za investicije manje od 50.000 evra.

Goran Đaković iz Udruženja poljoprivrednih novinara "Agropres" rekao je da ako želite da se bavite poljoprivredom, a mali ste proizvođač, ovo je jedina prilika da postanete srednji ili veći poljoprivrednik.

"Morate sve napore da uložite da razmislite kako da dođete do sredstava, da li ćete da prodate stare poljoprivredne mehanizacije, da uzmete kredit za onu polovinu koju vi finansirate", rekao je Đoković.

Srbija može da računa na bespovratna sredstva od 175 miliona evra do 2.020. A u Ministarstvu poljoprivrede sabiraju i još 25 odsto izdvajanja iz domaćeg budžeta i ostatak koji dodaju sami proizvođači.

"Dolazimo do 400 miliona evra investicije u voće i povrće, mleko i meso do 2.020 godine i tako ćemo rasteretiti domaći budžet i tako ćemo sredstva učiniti dostupnijim malim gazdinstvima" rekao je Mirković.

Potrudiće se, kažu, da konkursna dokumentacija bude što jednostavnija da bi svaki poljoprivrednik mogao da je savlada. Gazdinstva u planinskim krajevima i mlađi od 40 godina, mogu da računaju na dodatnih pet odsto sredstava iz IPARD fonda.