Javni dug Srbije 24,8 milijardi evra

U poređenju sa prethodnom godinom javni dug je povećan za oko dve milijarde evra.

Na kraju 2014. godine, javni dug Srbije je iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.

Krajem 2000. godine javni dug je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP.

Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Deficit budžeta Srbije na kraju 2015. godine bio je 114,4 milijardi dinara, a zajedno sa rashodima iz projektnih zajmova 129,8 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

U decembru prošle godine su ostvareni prihodi u iznosu od 89,5 milijardi dinara, a rashodi su iznosili 165,7 milijardi dinara, tako da je deficit bio 76,2 milijardi dinara.

Poreski prihodi u decembru su iznosili 76,3 milijardi dinara, a najveći prihod zabeležen je po osnovu PDV i iznosi 36,3 milijardi dinara. Navodi se da je prihod je nešto veći od očekivanog, jer je jedan deo povraćaja po osnovu PDV isplaćen početkom januara.

Značajan prihod zabeležen je po osnovu akciza zbog formiranja zaliha akciznih proizvoda, što je karakteristično za period pre stupanja na snagu novih iznosa akciza, s obzirom da se u januaru akcize povećavaju u skladu sa Zakonom o akcizama. Po osnovu akciza je ostvareno 26,4 mlijardi dinara.

Porez na dohodak je ostvario najbolji rezultat u decembru s obzirom na isplate ''trinaeste plate'', bonusa, nagrada i ostalih jednokratnih plaćanja karakterističnih za kraj godine.

Veliki iznos neporeskih prihoda u decembru delom je ostvaren zahvaljujući plaćanju zaostalih obaveza po osnovu taksi i naknada i iznosio je 11,9 milijardi dinara, dok su donacije bile 1,4 milijardi dinara.

Od 165,7 milijardi dinara koliki je iznos decembarskih rashoda, 43 milijarde dinara je vezano za preuzimanje pojedinih obaveza u javni dug Srbije.

Po ovom osnovu preuzet je dug preduzeća "Srbijagas" prema NIS-u od 23,4 milijardi dinara, dug prema vojnim penzionerima u iznosu 10 milijardi dinara i 9,6 milijardi dinara duga za subvencije za poljoprivredu.

Obaveze po osnovu vojnih penzija su klasifikovane kao socijalna zaštita, a druge dve stavke su prikazane kao subvencije.

Izdaci za plate su povećani zbog isplate dugovanja po osnovu naknada za prevoz zaposlenima u MUP-u, a veći su i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO).

Deficit na nivou države 

Na nivou opšte države zabeležen je deficit u iznosu od 148,6 milijardi dinara, odnosno 3,7 odsto BDP.

Aranžmanom sa MMF bio je predviđen deficit u iznosu od 232,1 milijardi dinara ili 5,8 odsto BDP-a, s tim da je trećom revizijom aranžmana deficit snižen na 162,1 milijardi dinara, ili 4,1 odsto BDP-a.

Faktori koji su doprineli značajno manjem deficitu od ciljanog su bolji makroekonomski okvir, borba protiv sive ekonomije i poreske evazije, visoka uplata jednokratnih neporeskih prihoda i nešto slabije izvršenje rashoda.

Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća.

Osim toga, bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV-a, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte, kao i doprinosa za socijalno osiguranje.

Sa rashodne strane najveći efekat na manji deficit je imalo slabije izvršenje kapitalnih izdataka i kamata, kao i dinamika isplate otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je deficit u iznosu 1,5 milijardi dinara, dok je na nivou lokalnih samouprava zabeležen suficit od 1,9 milijardi dinara.