Ekoproizvodnjom do velikih ušteda u privredi

U kamenoj vuni koju proizvodi nemačka fabrika u Surdulici više nema hemikalija na bazi nafte. Taj traženi izolacioni materijal dobijaju ne samo na bazi prirodnih sirovina već i potpuno ekološkom tehnologijom.

Korist za fabriku je višestruka - ipunjava stroge evropske standarde zaštite zdravlja i termoizalacije, a sam proces proizvodnje smanjenjem energije donosi uštede. 

Generalni direktor "Knauf insulešen" za zemlje Balkana, Kipar i Maltu Tihomir Civkaroski kaže da će po tome fabrika u Surdulici biti jedinstvena u sistemu "Knauf insulešena", ali i u svetu, koja proizvodi takve materijale.

"Sami rezultati u poslednjih 10 godina pokazuju jednu uzlaznu putanju te se iskreno nadam da ćemo, sa rastom prodaje i tržišta koje osvajamo, u budućnosti otvoriti mogućnosti za proširenje kapaciteta. Inače smo uspeli da u poslednjih nekoliko godina i malim poboljšanjem u proizvodnji malo i povećamo kapacitet", objašnjava Civkaroski.

Fabrički pogoni sa zastarelom tehnologijom gutaju struju, zimi ih je teško i zagrejati a leti u njima nemoguće raditi. U našim industrijskim zonama niču nove proizvodne hale sa eko tehnologijom.

"Program koji je 'Simens' sam primenio pokazuje da se na svaki evro uložen u energetsku efikasnost vrati 20 centi, što znači da se investicija isplati za pet godina. Analize pokazuju da su smanjenje troškova i poboljšanje konkurentnosti glavne prednosti ulaganja u energetsku efikasnost", kaže Udo Ajhlinger, generalni direktor "Simensa" za Srbiju.

Naša zemlja troši do tri, četiri puta više energije od zemalja Evropske unije. Ulaganja u energetsku efikasnost je prioritet.

"Za svaku uštedu troškova treba uštedeti energiju jer energija se potroši i ona košta. Svi vidovi energenata koštaju a da bi se energija štedela potrebno je napraviti ipak značajnije investicije", ističe Aca Vučković iz Agencije za energetiku.

Po evropskim direktivama, do 2018. godine, Srbija finalnu potrošnju energije mora da smanji devet odsto.