Lideri evrozone o finansijskoj krizi

Lideri 15 zemalja evrozone, Velike Britanije i Evropske centralne banke sastali su se na vanrednom samitu u Parizu kako bi dogovorili mere za prevazilaženje najteže finansijske krize sa kojom se evropske banke suočavaju od 30-ih godina prošlog veka.

Vlade zemalja evrozone privremeno će garantovati buduća zaduženja banaka, kako bi se ohrabrilo dalje kreditiranje i sanirala situacija na tržištu kredita, nalazi se u nacrtu deklaracije koja bi uskoro trebalo da bude usvojena.

U deklaraciji se navodi da će vlade u prelaznom periodu i pod odgovarajućim tržišnim uslovima garantovati za nova zaduženja uzrokovana bankarskim kreditima tokom narednih pet godina.

Ta strategija, kako se navodi u deklaraciji, biće kvantitativno ograničena, privremena i primenjivana pod strogim nadzorom finansijskih vlasti do 31. decembra 2009. godine.

Samit u Parizu užurbano je pripremio francuski predsednik Nikola Sarkozi, ubrzo posle vašingtonskog sastanka grupe industrijski najrazvijenih zemalja sveta G7, na kojem nije usvojen konkretan, kolektivni plan akcije, ali su obećane sve neophodne mere koje će pomoći u odmrzavanju kreditnog tržišta.

Sarkozi je rekao da će na samitu biti sačinjen "ambiciozan i koordinisan plan" ublažavanja krize, koja je ovih dana ozbiljno uzdrmala evropske finansijske ustanove.

Francuska ministarka finansija Kristin Lagard ranije je naglasila da će na sastanku biti razmatran plan grupe G7, takozvani plan u pet tačaka za savladavanje kreditne krize koja je pogodila finansijska tržišta širom sveta.

Lagardova je dodala da taj plan predstvlja okosnicu mera koje bi trebali da dogovore lideri evrozone.

Braun: Trenutak istine

Iako Britanija ne pripada evrozoni, u Pariz je doputovao i britanski premijer Gordon Braun, koji je poručio da se Evropa suočava sa trenutkom istine.

Braunova vlada će, u pokušaju da obezbedi sigurnost svog finansijskog sistema i štednih uloga građana, od sutra preduzeti do sada najveće spasavanje banaka.

Vlasti u Londonu će, kako piše "Sandej tajms", kupiti akcije četiri najveće banke - HBOS, Rojal benk of Skotland, Lojds TSB i Barkliz - za 60,5 milijardi dolara.

Posle tog poteza bez presedana, država će postati većinski vlasnik akcija u najmanje dve banke - HBOS i Rojal benk of Skotland.

Sa druge strane okeana, u Vašingtonu, direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros Kan je saopštio da je 185 članica MMF-a podržalo akcioni plan koji je juče usvojila Grupa 7.

Direktor MMF-a je rekao da je "ekonomska kriza toliko duboka da je počela da poprima svetske razmere, što zahteva odlučnu koordinaciju među državama i spremnost da se preduzmu odlučne akcije".

Zbog najnovije krize na finansijskom tržištu, samo američke berze su ove nedelje izgubile 2,4 hiljade milijardi dolara, a 8,4 hiljade milijardi prošle godine.