Mikrokrediti i kako do njih

Prvi put za mikrokredite čuli smo kad i za nobelovca Muhameda Junuza, koji je tvorac koncepta davanja mikrokredita najsiromašnijima. I gle čuda, kredit od sto dolara svi su vraćali uredno, i to sa kamatom. Kod nas mikrokrediti se mogu najlakše dobiti za uslužne delatnosti, bilo da je reč o perionici tepiha, opremi za prodavnice ili radionici za pravljenje kolača.

"Sav ovaj fond kojim raspolažemo je u suštini namenjen da pomogne malim preduzetnicima da pokrenu svoje male biznise jer inače za tako nešto imaju mnogo poteškoća da dobiju sredstva od banaka", kaže Milena Gojković, direktor "Mikrofinansiranja".

Do sada je u Srbiji odobreno oko 21.000 mikrokredita u iznosu od 30 miliona evra. Posao je na taj način obezbedilo oko 24 hiljade ljudi, a prosečan iznos pozajmica je od 1.400 evra, na rok otplate od dve godine.

"Upravo su taj koncept videle vlade pojedinih država pa su investirale u to jer su zaključile da su banke postale kočnice jednog privrednog razvoja i jednog lakšeg funkcionisanja tog finansijskog sektora", navodi Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Za sada se mikrokrediti odobravaju isključivo preko banaka, a kontrolu novca obavljaju donatori UNHCR i poreski organi. Za ekspanziju mikrokredita poput evropskih zemalja potreban je zakon, a kontolu bi obavljalo ministarstvo finansija.

"Zakon o mikrokreditiranju bi omogućio lagodniji finansijski projekat gde bi se mikro preduzeća, početnici u preduzetničkom biznisu mogli uključiti u finansiranje svojih ideja i biznisa koje sada teško mogu da ostvare jer ne postoje alternativni oblici finansiranja", ističe Aeleksandar Gračanac iz Privredne komore Srbije.

U širenju mikrokredita mogli da se priključe i građani, jer bi ulaganjem novca u mikrofinansijske institucije ostvarivali veću dobit nego davanjem novca na štednju.

Preduzetnici bi uz manje papira lakše dobijali pozajmice, a vraćanje bi garantovali hipotekama na opremu ili nepokretnosti.