Težak put do uspešnog poljoprivrednika

Onima koji tek ulaze u poljoprivrednu proizvodnju stručnjaci preporučuju povrtarstvo i proizvodnju rasada jer su ulaganja mala, obrt kapitala brz, a zarada sigurna.

Za početnike sa malo zemlje, povrtastvo, posebno u plastenicima, može biti zlatna žica. Paprika, paradajz, krastavac u njemu rastu cele godine, a zbog visoke cene povrća kad mu vreme nije, brzo se vraća uloženo i stiže zarada.

Najjednostavniji koštaju oko 15 evra po metru kvadratnom, a moderniji i do 55. Za sedmočlanu porodicu Kocić, 20 plastenika na 60 ari jedini su izvor prihoda.

"Samo jedan plastenik da se postavi treba 2.500 evra, a da se usadi treba dati 150 evra za semena, za golu semenku. Može da se vrati ako ima negde neku normalnu cenu, imaju ljudi ugovoreno 50 centi za inostranstvo, može i 40 da bi mi mogli da zaradimo 15 do 20 dinara po kilogramu", kaže Aleksandar Kocić iz sela Svirce kod Leskovca.

Iako ne postoji tačna računica, u startu su ulaganja u povrtarstvo manja nego za suvo ratarstvo za koje je potrebna i skupa mehanizacija, radna snaga, gorivo, đubrivo. Za npr. uzgajanje soje, od koje može da živi četvoročlana porodica, potrebno je najmanje 10 hektara, a za kukuruz, pšenicu, suncokret bar 40 hektara.

"U voćarstvu je potrebno oko pola hektara modernog zasada jabuka, ili 0,6 do 0,8 maline, kupine, jagode. 1,4 hektara višnje, odnosno 1,8 hekatara šljive. To je jedna fina zarada za kratko vreme što može na mesečnom nivou da donese značajno više od jedne prosečne plate u Srbiji ", objašnjava pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić.

Te troškove država može da smanji jer između ostalog subvencioniše kupovinu mehanizacije, opreme, plastenika, staklenika, podizanje višegodišnjih zasada, kupovinu sadnica, izgradnju silosa.

"To znači da sve što vi investirate, vrlo široka paleta opreme i sredstava koju koristite, od 40 do 55 odsto povraćaja u zavisnosti da li ste na marginalnom području ili ne", ističe Katanić.

Dobro organizovana proizvodnja i prodaja mogu da donesu sigurnu zaradu tokom cele godine a ne samo sezonski priliv, tvrde upućeni.

"Samu tu primarnu proizvodnju za koju se odluče naši farmeri mora da prati i neka sekundarna. Ja bih rekao prerađivačka industrija pre svega, skladišni prostor i mogućnost da oni mogu sa svojim partnerima da traže vreme prodaje koje njima obezbeđuje i najbolji dohodak", kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Ono što sve početnike ne sme da obeshrabri jeste podatak da srpski poljoprivrednici za život zarađuju na četiri puta manjoj površini od evropskih farmera. To sa druge strane treba da ih ohrabri da ukrupne svoje posede kako bi postali konkurentniji na tržištu.