Strategija za srpski agrar

Da bi se sačuvalo selo, država mora da zaštiti ratare, voćare i povrtare, odnosno omogući veće subvencije. Ko je sve odgovoran za nekonkurentnu agrarnu proizvodnju kod nas i sve veći uvoz poljoprivrednih proizvoda?

Nekada su obronci Jelice i Golije, i ivanjički kraj bili pod poljima krompira. Gajio se vrhunski semenski krompir za naše tržište, ali i za izvoz.

Međutim, povrtar iz Zablaća kod Čačka Mirko Zarić kaže da je to upropašćeno i da se uglavnom 90 odsto semena uvozi iz Holandije pošto nema domaćeg semenskog materijala.

Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku kaže da je poljoprivreda došla u jedan zavistan, podređen položaj jer ako nemate svoju sortu, hibrid, onda ste zavisni od inostranog faktora.

Slična je situacija i sa ovogodišnjim rodom krompira za ishranu. Desetkovan je zbog poplava, ali i loše zaštite.

Proizvođač iz Guče Ratko Vukićević ističe da nikako ne bi trebalo raditi na povećanju površina već svakako na povećanju prinosa jer su tu velike rezerve.

"Sa boljom obradom zemljišta, sa boljom tehnologijom i boljom zaštitom, mi možemo skoro udvostručiti proizvodnju krompira u Srbiji na istim površinama", naveo je Vukićević.

Roba iz uvoza je jeftinija, jer imaju jeftiniju radnu snagu, bolju tehnologiju i veće podsticaje za poljoprivrednike. Pored krompira, uvozimo i krastavac iz Turske, pasulj iz Egipta i Argentine, kruške iz Južne Amerike.

Andra Milojić iz Zavoda za statistiku kaže da je u periodu od januara do juna 2014. za uvoz voća i povrća dato 123 miliona evra, a za krompir u istom periodu dali su 5,3 miliona evra i uvezen je iz Holandije i Nemačke.

Stručnjaci kažu da moramo da čuvamo svoje sorte i hibride. Podsećaju, svi se kunu u seljaka, a kada treba da mu pomognu, prepuste ga surovom tržištu i uvozničkom lobiju.

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije kaže da državna administarcija treba da donese odluku i primeni reorganizaciju proizvodnje, što znači da će na određeni način biti stimulisani određeni delovi Srbije za proizvodnju.

"Ako pričamo o višnjama, šljivama, krompiru, luku, to ne znači da neko neće moći da sadi i seje šta misli da treba, ali neće biti prepoznat kao proizvođač od strane države. Da podsetim, svega 4,8 posto poljoprivrednog zemljišta je pod voćnjacima, a svega oko devet odsto pod povrtnjacima", naveo je Budimirović.

Nadležni kažu da će učiniti sve da zaštite poljoprivrednike. Zato su, podsećaju, carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda od 10 do 30 odsto.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da će država učiniti sve što je u njenoj moći da kontroliše nastup prerađivača i uvoznika da zaštiti naše poljorivrednike u onoj meri u kojoj je to moguće da ne bi bili u podređenoj poziciji u odnosu na robu koja stiže iz uvoza.

Tajna uspešne poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji je u visokim subvencijama. One su bar četiri puta veće nego u Srbiji, a dodatno se subvencioniše i izvoz.

Pored toga, uspeh garantuje i dobra stara evropska praksa da su farmeri uglavnom vlasnici silosa i mlinova, hladnjača, mlekara i klanica, što znatno uvećava njihove prihode.