Male firme, veliki problemi

Frizerka Milica Antić od ušteđevine je pre 16 godina pokrenula svoj posao. Otvorila je frizerski salon, ali su problemi, kaže, svakodnevni.

"Privatni posao u stvari nije lak. Evo moja koleginica je sad na odmoru, tako da ja preuzimam posao. Čitavog dana radim. Isto tako i ona mene zameni kad ja ne radim, jer radnja ne sme da se zatvara", kaže Milica Antić.

Napominje da je kupovna moć ljudi sve manja i manja. "Cene ne smeju često da se menjaju. Tako da smo prinuđeni da mnogo radimo, da budemo zadovoljni skromnom zaradom, a opet da država dobije svoje", dodaje Milica Antić.

Kako bi se pokrenuo mali uslužni posao u Srbiji potrebno je od tri do deset hiljada evra, kažu upućeni. Sve zavisi od izbora lokacije, vrste opreme, da li je kupujete ili iznajmljujete i da li posedujete znanje i iskustvo. A uspeh vam niko vam ne garantuje.

"Ne postoji bilo kakva kreditna podrška države. Država je odustala od start ap kredita pre četiri godine. Banke takođe ne kreditiraju početnike u Srbiji. I onda ste u suštini prepušteni sami sebi i jednom tržištu na kome imate i nisku kupovnu moć i visoku sivu ekonomiju, to jest visoku konkurenciju iz sive zone", ističe Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Do 2008. godine bilo je potrebno četiri do šest da se vrati novac uložen u osnivanje firme. Danas taj period iznosi deset godina.

"Država bi morala da obrati pažnju i podstiče sve one građane da pokreću privatni biznis tako što će prilagoditi finansijski sektor. To znači porezi i doprinosi da se drastično smanje, da se drugi porezi takođe smanje i da se eventualnim subvencijama pomogne rad i život tih preduzeća", kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije.

Oko 330 hiljada ljudi u Srbiji se bavi preduzetništvom, a uslužni biznis i dalje je najatraktivniji. Najčešće se otvaraju, ali i zatvaraju restorani, kafići, male radnje i frizerski saloni.