Ko stoji iza investicionih fondova?

Posle Apelacionog suda u Beogradu, koji je poništio rešenje Višeg suda o zamrzavanju imovine kompanijama "Denjub fuds grup BV" iz Amsterdama i "Klejts holding BV", jer nisu u potpunosti utvrđene činjenice o vlasničkoj povezanosti pokojnog ruskog tajkuna Borisa Berezovskog s tim kompanijama, oglasila se i Uprava za sprečavanje pranja novca. Kažu da nije utvrđeno da su sumnjivim novcem ruskog biznismena kupovane firme u Srbiji.

Ipak, nema dokaza ni da iza pojedinih investicionih fondova ne stoji kapital stranih ili domaćih tajkuna. Upućeni kažu da i druge zemlje imaju problem da utvrde ko stoji iza određenih fondova.

Da bi među vlasnicima nekih preduzeća u našoj zemlji mogao da bude i pokojni ruski oligarh Boris Berezovski, saznali smo iz zamolnice ruskog tužilaštva da se zabrani raspolaganje imovinom nekoliko firmi. Ipak, nadležni srpski organi, za sada, nisu pronašli dokaze koji potvrđuju te tvrdnje.

"Uprava za sprečavanje pranja novca je na posredan način dovela u vezu Berezovskog sa vlasništvom u Salfordu, ali ta veza nije dokazana. Tokom prošle i ove godine, Uprava je sa finansijsko-obaveštajnim službama drugih država razmenjivala podatke o firmama koje se posredno dovode u vezu s tim investiticonim fondom. Predmet tih provera nikada nije bio Berezovski", navodi se u saopštenju Uprave za sprečavanje novca.

Investicioni fond Salford je preko Denjub fuds grupe i Klejts holdinga u Amsterdamu, vlasnik -"Bambi Banata", "Bambi parka", "Imleka", "Mlekare Subotica", "Knjaz Miloša", "Sekopaka". Međutim, ne zna se čiji kapital stoji iza Salforda kao upravljačke kompanije.

Stručnjak za tržište kapitala Nenad Gujaničić kaže da po aktuelnoj regulativi i banke i brokerske kuće i druge institucije koje zatupaju klijente, bilo da su investicioni fondovi ili drugi investitori, moraju da identifikuju krajnjeg vlasnika.

Na pitanje kako objašnjava slučaj Salforda i Berezovskog, Gujaničić kaže da je reč o investitoru koji je došao pre oko 10 godina i da tada aktuelna regulativa nije bila na snazi.

"Jedino uređene ekonomije mogu određivati pravila za investitore, i mogu odbijati neke vrste investitora. Nažalost, mi smo i dalje u situaciji da prihvatamo belosvetski kapital iz prostog razlog što nemamo dovoljno profesionalnih poznatih i glavnih svetskih investitora", kaže Gujaničić.

Vladimir Krulj iz Agencije za finansijsku reputaciju KREAB iz Brisela kaže da je ono što je bitno kada su investicioni fondovi u pitanju jeste da se pitanje njihove transparentnosti postavlja ne samo u zemljama poput naše koje su u tranziciji, već se postavlja u mnogo razvijenijim državama.

"Upravo na tom procesu usklađivanja tih zakona sa evropskom unijom ulazimo u situaciju da ćemo ovakve situacije ili slične, ili ove koje ste poemnuli, moći da uspešno izbegnemo", kaže Krulj.

Kako bi izbegle komplikacije i sudske sporove zbog problematičnih ulagača, mnoge zemlje u poslednje vreme sve češće, pre nego što daju dozvolu za neku investiciju, angažuju specijalzovane agencije da provere vlasništvo i reputaciju kompanije.