Tartufi šansa za uspešan biznis

Proizvodnja tartufa, u svetu veoma tražene gljive, mogla bi da bude šansa za dobar posao našim poljoprivrednicima. Jesenas je u Srbiji podignuto 150 plantaža na više od 33 hektara, a besplatne sertifikovane sadnice lešnika, u čijem je korenu micelijum tartufa, stižu iz Italije.

Britanska kompanija, koja kod nas posluje godinu dana, poljoprivrednicima obezbeđuje pomoć stručnjaka i, kako tvrdi, siguran plasman robe.

U siromašnoj opštini Gadžin Han, oko petnaest, uglavnom mladih poljorivrednika, oranice pod žitom zamenilo je plantažama crnog tartufa. Ivan Nikolić iz Zaplanja tvrdi da se ne plaši rizika, i da je sa 30 ari pod mečjom leskom najviše iznenadio prijatelje i rođake.

"Imam utisak da čekaju da vide kako ću ja da prođem, pa će onda i oni na osnovu toga da uđu u posao ili odustanu", kaže Nikolić.

Vlasnik registrovanog domaćinstva radi analizu zemljišta i plaća izradu projekta 40.000 dinara. Prosečan prinos lešnika po stablu, posle tri i po godine je pet kilograma, a tartufa 200 do 300 grama. Od 20 ari može da se zaradi oko 11.000 evra, od kojih 30 odsto uzima kompanija.

Rukovodilac "Zelene laboratorije" za jugoistočnu Srbiju Predrag Ranđelović kaže da proizvođač nije sam, da ima stručnu pomoć agronoma i da se "ne ostavlja na milost i nemilost ni tržištu ni proizvodnji".

Profesor sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu Slaviša Stamenković kaže da ima još nekoliko vrsta gljiva, "koje takođe rastu u simbiozi sa cvetnicama i značajne su za gastronome, ali ne tako kao tartufi".

Cena crnog tartufa koji se može naći u okolini Niša u Srbiji je između 40 i 80 evra za kilogram, dok je u Zapadnoj Evropi deset puta veća. Međutim, za kilogram belog tartufa gastronomi plaćaju čak 1.000 evra.

Od Milana Obrenovića koji je prvi doneo tartufe iz Italije u Niš do danas, poznati tartufari tragaju za najskupljom gljivom na svetu. Sa psima tragačima dnevno mogu da nađu i do dva kilograma.

Vitomir Igić iz okoline Niša kaže da naše tartufe "kupuju Slovenci, Hrvati i Italijani i prodaju ih kao svoje", tako da, kako kaže, niko drugi nema pravi uvid u kvalitet naših tartufa.

Pošto se tartufi prodaju sveži, a izvoz onih iz prirode je ograničen kvotama koje prospisuje država, do ekskluzivnih restorana u svetu, srpski tartuf uglavnom dolazi preko crnog tršišta.