Javno o javnim nabavkama

U svakoj zemlji država je najveći kupac robe i usluga. Naša troši gotovo četiri milijarde evra godišnje - veliki deo, kažu upućeni, nesavesno, pa su javne nabavke - najveći izvor korupcije.

"Među nama privrednicima postoji maksima da ne učestvujemo na tenderu koji nismo namestili, jer je onaj ko učestvuje na takvom tenderu poprilično neuk i romantično naivan", kaže Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Kreatori novog zakona obećavaju uz njihove propise prve godine uštedeće se 500 do 700 miliona evra.

"Uvodimo u zakon nabavke koje su do sada bile van zakona i to pre svega nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita, zatim kupovina i zakup nepokretnosti, kao i poverljive nabavke", kaže Bojan Terzić, koautor Zakona o javnim nabavkama.

Propisi se prilagođavaju evropskim, Uprava za javne nabavke imaće šira ovlašćenja, tok javne nabavke će se pratiti elektronski... Nije loše, ali može bolje - prve su reakcije stručnjaka.

Državni revizor Radoslav Sretenović smatra da je za ozbiljne povrede samo prekršaj blaga reakcija. "Na osnovu svog revizorskog iskustva predlažem da se za nabavke od preko 10 miliona dinara zloupotreba tretira kao krivično delo", ističe Sretenović.

Dušan Korunoski iz Unije poslodavaca Srbije navodi da je ključna manjkavost nepostojanje obaveze i sankcije za naručioca. "Javna preduzeća npr. imaju odrešene ruke da prave greške i eventualno odgovaraju samo u prekršajnim postupcima ako dođe do revizije", kaže Korunoski.

Nedoumice izaziva i uvođenje građanskog nadzornika za velike nabavke.

"Pitanje je na osnovu kojih kriterijuma se određuje, ko to plaća iz kojih izvora i šta će od toga ispasti i odgovornosti za izveštaj koji podnosi skupštini", navodi Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.

Šta će tačno pisati u predlogu zakona kada stigne u Skupštinu, možda će se znati za sedam dana - do tada svi zainteresovani, kreatorima zakona mogu dostaviti primedbe i sugestije, oni obećavaju da će ih razmotriti.