"Južni tok" zaobilazi Austriju

Uprkos tome što konačna odluka o realizaciji projekta "Južni tok" nije doneta, najveći svetski proizvođač gasa, ruski "Gasprom", odredio je maršrutu kopnene deonice gasovoda, koja će voditi preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije na sever Italije.

Ranije je razmatrana varijanta izgradnje trase u Austriju, do velikog distributivnog centra gasa u Baumgartenu, rekao je Rojtersu izvor u "Gaspromu".

"Gasprom" je, međutim, odlučio da distributivno čvorište za "Južni tok" bude na severu Italije, ne obrazlažući takvu odluku.

"Neće biti tranzita preko Austrije, već će biti izgrađen samo ogranak za njihove potrebe", rekao je neimenovani izvor, dodajući da se, takođe, razmatra izgradnja ogranka preko Grčke na jug Italije.

Predstavnici "Gasproma", međutim, nisu zvanično želeli da komentarišu informaciju o definisanju konačne maršrute gasovoda.

Vrednost projekta izradnje "Južnog toka" procenjuje se na 10 do 15 milijardi evra, s tim što bi konačna odluka o investicijama trebalo da bude doneta krajem 2012. godine.

Austrijska kompanija OMV, jedna od inicijatora konkurentnog projekta "Nabuko", planira da taj gasovod priključi na evropski centar za distribuciju i berzansku prodaju gasa (CEGH) u Austriji.

Pretpostavlja se da će se Taj cevovod puniti gasom iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu.

Dnevni list Moskovske novosti objavio je da je "Gasprom" želeo da izgradi gasovod preko Austrije samo pod uslovom da otkupi 50 odsto CEGH, što je Evropska komisija odlučno odbacila.

Osim što lobira za konkurentni projekat "Nabuko", Austrija je drugi po značaju centar berzanske trgovine gasom.

Brisel i Moskva nameravaju da na samitu Rusija–EU u četvrtak razmotre nesuglasice na polju energetike uoči stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa.

"Gasprom" i druge ruske energetske kompanije žele pristup maloprodajnom tržištu gasa i električne energije Evrope, koja se protivi monopolskom položaju "Gasproma" u izvoznim rutama i pokušava da se oslobodi previsoke zavisnosti od ruskog gasa.

Prvu gasnu maršrutu, koja zaobilazi tranzitne zemlje, "Severni tok" ruski koncern je pustio u rad pre mesec dana.

Taj gasovod, postavljen po dnu Baltičkog mora, od Rusije do Nemačke, za sada obezbeđuje transport 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, s tim što je moguće udvostručenje njegovog kapaciteta.

Gigantske investicije

"Južni tok" će, kako je planirano, obezbediti godišnju isporuku 63 milijardi kubnih metara gasa za Evropu, a biće postavljen po dnu Crnog mora, zaobilazeći Ukrajinu.

Sporovi Moskve i Kijeva oko cene gasa do sada su više puta ugrozili izvoz tog energenta u Evropu.

Uprkos tome, analitičari su skeptični kad je reč o budućnosti projekta, navodeći da su za njegovu realizaciju neophodne gigantske investicije.

"Bolje je uložiti tri do pet milijardi evra u rekonstrukciju ukrajinskog sistema gasovoda, nego 20 milijardi evra u izgradnju 'Južnog toka'", smatra analitičar Valerij Nestorov iz ruske investicione kompanije "Trojka dijalog".

Propisi Trećeg energetskog paketa EU, kao i stav Turske, sa kojom Rusija još ne može da se dogovori o izgradnji "Južnog toka" u njenim teritorijalnim vodama, stoje na putu realizacije projekta.

"Ukoliko se 'Gasprom' dogovori sa Ukrajinom o ceni gasa, a pregovori idu u tom pravcu, projekat "Južni tok" biće suvišan" rekao je Nestorov i dodao da bi odustajanje od projekta obradovalo investitore "Gasproma", pošto bi tada visina dividendi porasla.