Birokratija koči privredu

Administrativne obaveze koje nameće država koštaju preduzeća 1,35 milijardi evra godišnje. To je 4,2 odsto svega što se stvori u zemlji i gotovo dvostruko više nego u većini evropskih zemalja.

Američka agencija za međunarodni razvoj pitala je gotovo hiljadu privrednika kako rade. Odgovaraju da ono što proizvedu uglavnom prodaju u svom kraju, radije novac pozajmljuju od rođaka nego od banaka, a poslove pokušavaju da završe preko ličnih i partijskih veza.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović kaže da je privreda "na leru" najviše zbog politike, dok kao drugi razlog navodi dugove.

"To su ogromni unutrašnji dugovi, 180 pominjanih dana i ako to tako ostane, mogu samo da se nadaju, ako su optimisti, da će to nekad da se promeni", ističe Danica Popović.

Preduzetnici su, izgleda, optimisti, ili bar polovina anketiranih koja je izjavila da naredne godine očekuje rast prihoda. Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da je ta ocena subjektivna i da je to najbolja ekonomska vest koju je čula u poslednjih nekoliko meseci.

Iako već tri godine Vlada sprovodi reformu propisa, gotovo svi privrednici kažu da zbog birokratije gube i vreme i novac.

Verica Kalanović kaže da imamo vrlo čvrst birokratski aparat koji se bori protiv sopstvenog ukidanja.

"Administrativni troškovi, ne naknade, nego put da se dođe do uplate naknade u Srbiji, iznose 4,2 odsto BDP-a", ističe Kalanovićeva.

Vlada najavljuje novu reformu propisa, ali na zahtev privrednika da se smanje nameti na zarade neće pozitivno odgovoriti.

Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera, kaže da je pitanje poreske reforme vrlo ozbiljno pitanje.

"Pitanje je da li u našem budućem fiskalnom sistemu postoji prostor za ozbiljno smanjenje opterećenja privrede koje se sastoji i od poreza, ali više od doprinosa", kaže Bajec.

Privrednici bi voleli i da je inflacija manja, kurs stabilniji, a krediti jeftininiji. Vlada obećava da će učiniti sve da se za dve godine popnemo 20 mesta na listama konkurentnosti.