ponedeljak, 07. nov 2011, 07:30 -> 22:51
Izolacija kuće na kredit
Država počinje da dotira kredite za energetsku efikasnost. Za zamenu stolarije i izolaciju kuća i stanova, obezbeđeno je 200 miliona dinara. Ako interesovanje bude veće, iz Vlade najavljuju još sredstava.
Za zamenu stolarije i izolaciju kuća i stanova na kredit država je obezbedila 200 miliona dinara. Ukoliko interesovanje bude i veće, iz Vlade najavljuju još sredstava.
Kroz spoljne zidove i prozore izgubi se do 70 odsto energije. Država će novcem iz Fonda za zaštitu životne sredine pokriti kamate na bankarske kredite koje će građani uzimati za zamenu prozora, vrata i izolaciju zidova.
Za taj posao, u zavisnosti od kvadrature stana i kuće, u proseku treba od 2.000 do 4.000 evra.
Bojan Đurić iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja rekao je da je to onoliko novca koliko prosečnom građaninu u Srbiji verovatno nedostaje.
"Mi se nadamo da će sa ovom merom taj kredit biti mnogo dostupniji i da će veliki broj građana uzeti te kredite pošto se ispostavilo da se oni isplaćuju posle dva, tri ili četiri sezonska računa za struju", naveo je Đurić.
Ostoja Rakonjac iz Čačka nada se da će izolovati kuću za šta, do sada, nije imao novca.
"Koliko je skupo, to samo ja znam koji iz svog džepa plaćam. To bi za sve ljude bilo dobro da urade", kaže Ostoja Rakonjac.
Povećano interesovanje za kredite
Do kraja novembra biće dogovoreni svi detalji sa bankama pa će zahtevi moći da se podnose od decembra.
Do sada, zbog nepovoljnih kamata, od svih bankarskih kredita koje su uzeli građani, 10 odsto je za energetsku efikasnost. I bankari očekuju da će ih, zahvaljujući državnim subvencijama, biti više.
Bankar Dejan Janjatović rekao je da s obzirom da je to nova kreditna linija, interesovanje je sve veće i učešće tih kredita će se u narednom periodu povećavati.
Inače, u Evropskoj uniji više se ne grade neefikasni objekti. Stručnjaci kažu da je problem u tome što naši građani nisu obavešteni o prednostima takve gradnje. Pored uštede energije i novca, ti poslovi otvaraju i radna mesta.
Žarko Mijailović iz Instituta za energetsku efikasnost Srbije rekao je da se ne radi samo o objektima i građevini već se time otvara i jedno novo tržište.
"Obukama tehničkih lica i bankara došli smo na neki nivo opšteg znanja šta to znači energetska efikasnost", kaže je Mijailović.
U energetski efikasnoj zgradi prosečna godišnja potrošnja energije je oko 65 kilovat sati po kvadratnom metru. Srbija je na dnu evropske lestvice, jer troši i do četiri puta više. Procenjuje se da u Srbiji ima gotovo 700.000 energetski neefikasnih objekata.
