Novi zakon otežava zaduživanje

Posle nekoliko godina neprekidnog rasta, zaduživanje stanovništva i privrede kod banaka u prvom kvartalu ove godine smanjeno je za 2,3 odsto. Zbog krize i nedostatka kreditno sposobnih klijenata, banke su sve opreznije pri odobravanju novih zaduženja, na šta ih primorava i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Taj zakon nalaže da se od 4. decembra na jasan način prikazuju sve stavke uslova kreditiranja, kao i davanje  klijentu na uvid predugovora sa mnogo više detalja nego do sada.

U poslednje vreme, građani su zatečeni mnoštvom dokumenata koje treba da dostave za, na primer, otvaranje deviznog računa ili produženja minusa.

"Ono što je sada specifično, a u vezi je sa obavezama iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jeste da banka češće obaveštava klijente o proizvodima odnosno uslugama koje koriste", kaže Marija Labović iz Privredne banke Beograd.

Labovićeva dodaje da je zbog toga banka u obavezi da ima podatke o njihovoj adresi stanovanja, imejlu ili broju telefona, kako bi ih kontaktirala i tako poslovala u skladu sa zakonom.

Glavobolja zbog papirologije

Za otvaranje deviznog i štednog računa i minusa potrebno je pripremiti fasciklu za ravno 40 primeraka ugovora koje treba potpisati.

Pored toga, potrebno je dostaviti pasoš ako je u pitanju devizni račun, a ako klijent želi u dozvoljeni minus, potrebna mu je klasična potvrda o visini primanja, administrativna zabrana, podaci o preduzeću, pa čak i menica.

Zbog smanjene kreditne aktivnosti sve je više kampanja i reklamnih listića koje sa druge strane i na poleđini imaju svu potrebnu dokumentaciju koju treba da popunite kako biste dobili kredit.

Iako nije masovna pojava, banke povećanim brojem dokumenata žele da se zaštite i od mogućih prevara klijenata i rizika nevraćanja zajma.

"Dozvoljeni minus je proizvod banke koji zavisi od posla koji obavlja naš klijent, tj. da li ima sigurno radno mesto, a koliko to danas može da bude sigurno, to može da povuče neki rizik", napominje Snežana Jovičić iz Oportuniti banke.

Jelena Petrović iz Folks banke kaže da banka odlučuje, shodno svojoj internoj politici, koja će sredstva obezbeđenja i za koje kreditne proizvode tražiti.

"Banke su do sada uglavnom tražile menicu, a da li će tražiti i veća sredstva obezbeđenja to zavisi od njihovog individualnog pristupa", navodi Petrovićeva.

Posle nekoliko godina žalbi klijenata da banke nemaju fer odnos prema njima, dobijen je novi zakon koji će početi da se primenjuje za mesec i po dana. Cena toga je povećan broj dokumenata i više vremena koje će korisnici usluga provoditi na šalterima banaka.