Industrija na začelju u regionu

Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu je 1,8 odsto manja nego prošle godine. Višegodišnji pad Srbiju je danas doveo na svega 40 odsto razvijenosti koju je imala 1989. godine.

Broj zaposlenih u industriji je desetkovan, a velikih privrednih centara gotovo da nema. Model oporavka srpske ekonomije podrazumeva izvozno orijentisanu privredu.

Međutim, da li je moguće povećati izvoz bez rasta industrijske proizvodnje? Dok u fabričke hale u svetu ulaze roboti, Srbija danas može da se pohvali industrijskom proizvodnjom koja je na nivou one iz 1970. godine.

Privredni rast koji je počeo šezdesetih godina, devedesetih doživljava svoj vrhunac i tada počinje strmoglavo da pada.

Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije navodi da je srpska industrija u doba socijalizma poslovala u potpuno drugačijim uslovima zaštićena od svetske konkurencije, a izvoz je bio kontrolisan.

"U uslovima kad je najveći deo srpskog izvoza odlazio u SSSR, dakle potpuno zatvoreno tržište i konačno giganti koji su tada poslovali su beležili gubitke, koje je država vredno pokrivala, srpska industrija postala je neodrživa", kaže Begović.

Preduzeća su zatvarana, pa se već decenijama smanjuje broj onih koji rade u industriji. U prerađivačkoj industriji, koja čini više od 90 odsto našeg izvoza, danas radi svega 17 odsto zaposlenih.

"Mnoge nekada značajne industrijske oblasti izgubile su svoj značaj, na primer, proizvodnja tekstila i odevnih predmeta, kože i predmeta od kože, prerada drveta, elektronskih i optičkih uređaja izgubili su svoje mesto u strukturi industrije", kaže Miroslav Janković iz Republičkog zavoda za statistiku.

Sporna struktura izvoza

Rast prerađivačke industrije od 5,4 odsto za prethodnih deset godina, Srbiju je ostavio iza zemalja regiona. Brže od nas razvijale su se i Slovenija – 12,5; Hrvatska – 27,2 i Mađarska – 39,1 odsto.

Čitavu deceniju nije se menjalo ni ono što izvozimo. Tu je za stručnjake ključ neuspeha srpske privrede.

"Primera radi, izvozimo bakar kao sirovinu, a možemo izvoziti elektromotor. Ili izvozimo proizvode od gvožđa i čelika kao repromaterijal, a nekada smo radili CNC (Computer Numerical Control) mašine i alatne mašine", kaže Vidosava Džagić iz Privredne komore Srbije.

Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije Boris Begović kaže da domaća industrija danas nije sposobna da istrpi konkurenciju na svetskom tržištu.

"Prema tome, ono što nam nedostaje vezano je za nove tehnologije, istraživanje i razvoj, za savremene poslovne sisteme, a to se dobija stranim invsticijama", kaže Begović.

Prema njegovoj oceni, reindustrijalizacija je put koji treba da dovede do konkurentne privrede na svetskom nivou, a ne na domaćem.

Prema podacima Privredne komore, Srbija proizvodi svega 0,5 odsto robe koju traži tržište Evropske unije.