Marže rastu, monopoli prete

Većina glavnih trgovinskih lanaca u Srbiji povećavala maloprodajne marže u poslednje tri godine. Srpskom tržištu preti opasnost jačanja monopolizacije ako se nešto ne promeni u naredne dve godine, upozoravaju autori analize rađena za potrebe Komisije za zaštitu konkurencije.

U poslednje tri godine većina glavnih trgovinskih lanaca u Srbiji konstantno je povećavala svoje maloprodajne marže.

Tako je, prema podacima iz analize rađene za potrebe Komisije za zaštitu konkurencije, prosečna maloprodajna marža "Delta Maksija" 2008. godine iznosila 20,82 odsto, 2009. godine - 22,82 odsto, a prošle godine 23,38 odsto.

U kompaniji "Idea" takođe je zabeležen rast. U 2008. godine imala je maržu od 10,94 posto, u 2009. godini 12,46, a lane 18,84 posto. Inače, analiza je obuhvatila poslovanje tridesetak trgovinskih kompanija.

Na pitanje da li bi ekonomsko opravdanje za povećanje marži trebalo tražiti u poskupljenju energenata i inflaciji, autori analize ocenjuju da su i ti faktori imali uticaja, ali da je presudno bilo to što su u poziciji da određuju uslove.

Dragovan Milićević, autor analize kaže da u Beogradu postoji nekoliko lanaca koji drže kompletno tržište, a u manjim mestima ima jedan do dva.

"Ti veliki lancu su u poziciji da diktiraju nabavke i da mogu da određuju pravila igre. Sa ukrupnjavanjem će se ta mogućnost povećavati ukoliko ne dođu veći reprezentativniji lanci iz Evrope moguće je da ćemo mi ulaziti u zone smanjivanja konkurencije i šteta je najveća za potrošače", kaže Milićević.

Gubitke pokrivaju potrošači

U situaciji kada kupovna moć pada, trgovci se obično odlučuju za jednu od dve opcije. Ona, čini se, ređa, jeste da snize cene, pokušaju da privuku što više mušterija i tako povećaju promet.

Prema podacima iz pomenute analize, među onima koji su se odlučili da smanje marže je i "Merkator".

"Da su preduzete mere dale efekte, govori i činjenica da je u prošloj godini Merkator S u Srbiji ostvario prihod od prodaje u iznosu od 472 miliona evra, što predstavlja rast od 12,2 odsto u dinarskom iznosu u odnosu na isti period prošle godine, odnosno rast od 2,4 procenta u evrima", kaže Veljko Sekulić.

Trgovci se, međutim, češće odlučuju da povećaju cene. Stručnjaci ponavljaju da im nedovoljna konkurencija to omogućava.

"Zato i jeste poželjna konkurencija jer ona tera firme da postanu efikasnije, da uštede na sopstvenim troškovima, da bi imali nižu cenu na tržištu, i na taj način osvojile veći profit. Ako nema dovoljne konkurencije, ništa vas ne tera da smanjujete svoje troškove, već ih svaljujete na potrošače", kaže Dijana Marković Bajalović, ekspert za pravo konkurencije.

Analiza pokazuje da i ovako povećan nivo marže ne može da pokrije troškove poslovanja kompanija.

broj komentara 11 pošalji komentar
(nedelja, 14. avg 2011, 12:50) - Ljubisa [neregistrovani]

nemacka

Cene u Nemackoj dosta povoljnije nego u Srbiji od garderobe do hrane, tehnike..., pa kilo secera je ovde 65 centi, mleko 3.8% 60 centi...da ne nabrajam dalje...o kvalitetu i ponudi da ne razgovaramo kraj..

(nedelja, 14. avg 2011, 12:27) - anonymous [neregistrovani]

valutna klauzula

Mnogi ljudi smatraju da je monetarna politika kakvu provodi Hrvatski Guverner Rohatinski dobra za zemlju. Međutim, zašto se onda cela ekonomija raspada? Zašto ljudi ostaju bez posla? Zašto je sve više blokada i ovrha? I konačno, zašto smo gurnuti u dužničko ropstvo?

Odgovor je jednostavan, njegova monetarna politika doslovna je kopija Argentinskog modela, tamo su naime – kao i kod nas, vladali korumpirani političari koji nisu znali kako prikriti katastrofalno stanje u ekonomiji, odnosno kako sačuvati nerealno jak tečaj njihove valute (peso), a da ne moraju prestati sa teškim kriminalom i promjeniti propalu gospodarsku politiku.

(nedelja, 14. avg 2011, 12:25) - anonymous [neregistrovani]

valutna klauzula

Ideja ‘valutne klauzule’ suluda je sama po sebi. Ako je legalno sredstvo plaćanja u Srbiji Dinar i ako su plaće u dinarima, kako krediti mogu biti vezani uz strane valute. Ukoliko građani pak žele imati devize, mogu slobodno dinare promeniti u eure, franke ili dolare i staviti ih na devizni račun. Međutim, Srbija mora imati monetarni suverenitet, te onemogućiti bankama da izdaju kredite sa valutnom klauzulom.

Kamo vodi valutna klauzula najbolje pokazuju stvarni primeri građana koji su se zadužili u švajcarskim francima i trenutno se nalaze u dužničkom ropstvu i neotplativim dugovima. Umesto da država ukine valutnu klauzulu i vrati ljudima preplaćeni iznos kredita, omogućava im u dogovoru sa bankama ’10 godina dulji rok otplate’ koji će dakako radi efekta kamata učiniti ionako preskupe kredite još skupljim. Odnosno građani će po tom modelu vratiti barem 2,5 puta više novca nego su od banke posudili.

Savez za promene

(nedelja, 14. avg 2011, 12:18) - charapan [neregistrovani]

da

cisto sumnjam da su marze u maxiju ili toj grupaciji dvadeset i kusur posto. zasto se ne kaze da su to samo marze, bez odborenih rabata koji se krecu, od 20-45%? to se naravno precutkuje...

(nedelja, 14. avg 2011, 12:11) - anonymous [neregistrovani]

valutna klauzula

Trebate pod hitno ukinuti valutnu klauzulu pa onda devalvirati dinar i onda na taj nacin uvoznom lobiju onemoguciti toliki uvoz stranih dobara,osnovati burzu voća i povrća,burzu mesa i to obavezno burza mora biti državna i to prilikom isporuke carry &cash- novac & odmah... i to bez ikakvog cekanja..Pozdrav iz Splita

(nedelja, 14. avg 2011, 11:45) - anonymous [neregistrovani]

Tako je to

Sami smo birali svoju vlast, to nam je sto nam je...

(nedelja, 14. avg 2011, 11:37) - Andjelka [neregistrovani]

uzas!

Dobro dosli u Srbiju.

(nedelja, 14. avg 2011, 11:32) - anonymous [neregistrovani]

hmmm

i ja zivim na zapadu, i svaki put se cudim kada sam u Srbiji kakav imaju ljudi tamo odnos prema novcu...Naucio sam u mnogo godina da cene poravnavam i kupujem gde je jeftinije,sa ispod prosecnom platom nisam u stanju da kupujem sve i svasta....u Srbiji isto gledam na cene i redovno vidim da je mnogo toga skupjle nego u Nemackoj(Mleko,sir itd).To su svakodnevne stvari koje su potrebne za zivot.U Srbiji vidjam i pricam sa ljudima ,pitaju me koji mobilni imam,ja kazem jedan kojim mogu da saljem poruku i sa kojim mogu da telefoniram...za uzvrat dobijem moj moze i filmove i slike i internet i i i ......( takav mobilni u Nemackoj kosta oko 300Evra).Znaci ako je prosecna plata u Srbiji nekih 200 Evra kako pobogu moze mnogo njih da ima takve mobilne ,imaju i za cigare,za pivo da se sedi po kafani i bastama po ceo dan( ja sam na godisnjem ali oni nisu).

Jedino objasnjenje koje imam jeste da je prioritet drugaciji..alio odakle im taj novac onda??

(nedelja, 14. avg 2011, 10:29) - anonymous [neregistrovani]

trgovacki apsurd

Jos jedan u nizu srpskih apsurda:gotovo sve investicije nakon sprovedene privatizacije svele su se na ulaganje u trgovinu. Unisteni su privredni pogoni i mesto njih kao pecurke nicu trgovinski lanci. Sve se svelo na trange-frange! Normalan ccovek bi zakljucio da ce povecana ponuda i konkurencija dovesti do nizih cena. Nista od toga. Trgovci se dogogovaraju, cveta monopol, rastu cene! A sta cemo, ljudi, bez proizvodnje?

(nedelja, 14. avg 2011, 09:56) - Stampastamparija [neregistrovani]

Drugi kraj sveta

Da se javim sa drugog kraja sveta, tacnije sa Aljaske, da vam kazem sto se kosulja tice, mozes naci za 3 dolara, malo kvalitenije su oko 10 dolara, a obicne bele majice se krecu izmedju pola dolara i 10 dolara, original nike majica je 5 dolara pa vi vidite sta se desava kod nas...
e sada poenta, mene ne brine povecanje cena, mene brine sto nas narod vise gleda izvestaj iz Libije nego desavanje u nasoj zemlji, pa gde ce vam zivot? Ako ne brinete o svojoj porodici sada kada cete? Vidim gomilu komentara na ves iz libije a ovde smao jedan, uzas zivi... Pa se pitaju ljudi zasto mladi kao ja odlaze... Zato sto matori koji mogu da menjaju sede i gledaju seherezadu a mladi stradaju na drogama, pa ako trebam da stradam negde stradacu ovde ubijajuci se od posla nego tamo od droge i spanskih i turskih serija... Sramota!