Stope manje, porezi veći

Vlasnicima nekretnina u Srbiji ove godine je povećan porez na imovinu, a opštine same odlučuju koju će poresku stopu primeniti. 

Zbog povećanja poreske osnovice na koju se ta stopa obračunava, i ukidanja olakšica, iznosi za porez na imovinu veći su i u opštinama koje su je smanjile. Zbog toga su pojedine odlučile samo da ograniče za koliko ovogodišnji porez može da bude veći od prošlogodišnjeg.

Već tri godine, koliko je prošlo od najave do usvajanja i primene novog Zakona o porezu na imovinu, Vidosava Jovanović preračunava i strepi. Živi sama u 46 kvadrata, u najstrožem cenru Beograda, sa penzijom od 16.000 dinara. Dugoiščekivano poresko rešenje, konačno je stiglo.

"Nije tako strašno, kako sam se plašila. S obzirom da je ova zgrada stara 100 godina, porez je  umanjen, inače bi bilo mnogo skuplje", rekla je Vidosava Jovanović. Sada će platiti 5.800 dinara, što je povećanje od oko 40 odsto.

Beograd je prvi odlučio da ne smanjuje poresku stopu, a porez na imovinu poveća do 60 odsto, koliko dozvoljava zakon.

U Novom Sadu mogućnost povećanja je upola manja, dok su u Vranju odlučili da suma na uplatnicama za porez ne sme biti viša od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U Kruševcu stopa prepolovljena

Među gradovima koji su posegli za smanjenjem poreske stope, Kragujevac je to učinio prvi, dok je Kruševac tu stopu čak prepolovio, tako da vlasnici novijih stanova sada plaćaju manje, a oni u starijim zgradama više, jer su smanjene ranije olakšice.

"Možemo da kažemo da će građani Kruševca u proseku imati opterećene koje će biti u granicama koje su bile i u 2010. godini", rekao je Nebojša Jović iz Gradskog veća Kruševca.

"Sa ovim smanjenjem poreske stope, znači da će građani sa novim poreskim rešenjem, dobiti povećanje od 20 odsto, poreza na imovinu", rekla je Mira Jevtić Stanarčić iz Uprave prihoda u  Kragujevcu.

U Stalnoj konferenciji gradova i opština ne očekuju mnogo više novca u lokalnim kasama, jer se pri razrezivanju poreza vodilo računa o sve slabijoj platežnoj moći građana. Značajniji efekat očekuju od toga što su znatno proširili broj poreskih obveznika.

"Taj obuhvat je, od kad je naplata poreza prešla na opštine, povećan za 40, a u nekim gradovima i na 65 odsto", rekao je Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

Tek što je zakon prvi put primenjen, uveliko se priča o neophodnosti njegove izmene, u čemu prednjači gradonačelnik prestonice. Jer ako se zakon ne promeni, dogodine neće važiti odredba da poresko zaduženje u odnosu na staro, ne može biti veće od 60 odsto, pa porezi na stanove u 2012. godini mogu i višestruko porasti.