Ratarska kvadratura kruga

Zamerka poljoprivrednika koji su poslednjih dana, umesto na njivama, na putevima, jeste ta što Ministarstvo poljoprivrede menja agrarnu politiku u trenutku kada su radovi u polju na pola puta - setva je završena, a žetva je sledeći veliki posao.

U Ministarstvu objašnjavaju da je promena neophodna, kako bi se obezbedilo redovno snabdevanje tržišta hranom, i to po pristupačnim cenama.

Ove godine u Srbiji je registrovano 440 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Onih koji imaju više od 30 hektara ima osam hiljada, kažu u Ministarstvu. To su oni koji blokiraju puteve, tražeći da dobijaju subvencije do 100 hektara.

Ratari zarađuju i bez subvencija, pokazuje računica Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

"Cene inputa kreću se do 800 evra po hektaru pšenice i do 1.000 evra kada je reč o kukuruzu. To su kalkulacije koje ne uzimaju u obzir rad na velikim površinama, sa visokom produktivnošću i teškom mehanizacijom, visokim učincima i malim učešćem radne snage", kaže profesor Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.

U tom slučaju, troškovi su manji, a zarada veća. Računica Instituta pokazuje da je, ako je prosečan prinos šest tona pšenice po hektaru, čista zarada ratara 1.000 evra. Ako se uzgaja kukuruz, uz prinos od osam tona po hektaru, zarada je 750 evra. Sve to, pod uslovom da ne padnu cene tih kultura.

Međutim, računica ratara je drugačija. "Računica ni blizu nije tačna, ima tu puno troškova koji nisu uključeni, stavljen je prinos koji je visok, koji ne možemo da ostvarimo", kaže poljoprivrednik iz Melenaca Ivica Stojšin.

"Ko zaradi 500 evra čisto po jednom hektaru kukuruza, taj je dobro prošao", ističe Goran Iliješev, poljoprivrednik iz Botoša.

"Ne bismo mi ovde sedeli četiri dana da te pare možemo da zaradimo, nastavili bismo da radimo, razišli bismo se kući i pristali bismo na 30 hektara. Zarada je i tri puta manja nego što su oni izjavili", kaže poljoprivrednik iz Čente Radica Radonjić.

Ministarstvo je kategorično - para za subvencionisanje više od 30 hektara nema. Podsticaji se moraju drugačije preraspodeliti da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje tržišta.

"Budžet je isplaniran, ostaje isti, ali fokus korisnika sredstva koja će biti oslobođena na ovaj način ograničavanjem davanja na 30 hektara biće plasirana u višegodišnje zasade voćnjaka, vinograda kroz premije za mleko, kreditnu podršku, kroz brojne mere koje u sebi nemaju PIO uslov i potpuno su slobodne za korišćenje kod svih gazdinstava", ističe Miloš Milovanović iz Ministarstva poljoprivrede.

Subvencije po hektaru koristilo je 75 hiljada poljoprivrednika prošle godine. Oni koji imaju male posede, a najviše ih je u centralnoj Srbiji, to pravo nisu iskoristilili, jer im se ne isplati da redovno plaćaju doprinos Fondu PIO, što je glavni uslov za dobijanje tih subvencija.