Prodaja Telekoma odložila projekte

Šest meseci se govorilo o tome kako će se trošiti 840 miliona evra, koliko se očekivalo da ovih dana legne na račun države od prodaje njenog dela akcija u "Telekomu" - za izgradnju infrastrukture, pomoć ugroženima od poplava i klizišta, za prosvetu, dokapitalizaciju Komercijalne banke, refinansiranje dugova države, osnivanje Razvojne banke.

Premijer Mirko Cvetković rekao je da će ti projekti biti odloženi jer pare nisu stigle.

"Ali one i onako nisu bile predviđene da budu utrošene ni ove ni naredne kalendarske godine jer se radi o veoma značajnom iznosu sredstava. Najvažniji od tih projekata biće finansirani ili iz sredstava budžeta za narednu godinu ili iz kredita", rekao je Cvetković.

Pričalo se da će najveći deo novca od prodaje "Telekoma" otići na izgradnju regionalnih autoputeva, koji bi činili šumadijski prsten - od Beograda ka Čačku, kasnije i ka Užicu i Crnoj Gori, te autoputa od Pojata preko Kruševca i Kraljeva do Čačka.

"Ako idemo na nove projekte, na primer ceo Kopridor 11 kroz Srbiju, pa nemamo strane partnere, onda su sredstva svakako potrebna. Ne moraju sredstva Telekoma i neće bitno uticati na realizaciju projekata u infrastrukturi", rekao je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Treba razdvojiti obećanja političara i realno stanje, smatraju ekonomisti.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je budžet za ovu godinu donesen i da su sredstva za finansiranje deficita do kraja godine obezbeđena i da u odnosu na stvarnost nema nikakvih negativnih posledica.

"Što se tiče obećanja političara, kada bi se sabrale sve njihove izjave o tome na šta će se potrošiti novac, bilo bi potrebno pet Telekoma da se proda", rekao je Zdravković.

Ekonomisti ipak upozoravaju na opasnost ubrzanog zaduživanja države. Dug je već blizu zakonskog maksimuma od 45 odsto bruto-domaćeg proizvoda, a na plaćanje kamata ove godine potrošiće se 42 milijarde dinara iz budžeta, više nego za plate MUP-a ili vojske.