Manja inflacija u drugoj polovini godine

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da će inflacija u Srbiji svoj maksimum dostići u drugom tromesečju ove godine posle čega se očekuje njeno postepeno smanjivanje i kretanje ka inflacionom cilju do kraja godine.

Šoškić je, na konferenciji za novinare, istakao da će u prvoj polovini godine osnovni faktori inflacije biti rast cena hrane, kretanje svetskih cena nafte i rast cena pod kontrolom države.

"Visoke međugodišnje stope inflacije u ovom periodu pod uticajem su i niske baze iz 2010. godine u ovom mesecima", rekao je guverner Narodne banke Srbije.

Šoškić je istakao da se pad inflacije u drugoj polovini 2011. godine i početkom 2012. godine očekuje kao posledica relativnog pada cena hrane i niske agregatne tražnje.

Pored toga, očekuje se da će do sada preduzete restriktivne mere monetarne politike dati najveće dezinflatorne efekte u drugoj polovini 2011. godine, ističe guverner.

Prema računici NBS, učešće cena nafte u ukupnoj inflaciji je 4,2 odsto, tako da kretanje cena tog energenta na svetskim tržištima neće imati uticaj na inflaciju u Srbiji, kao poskupljenje hrane čiji je udeo 37,8 odsto u ukupnoj inflaciji.

Šoškić je istakao da je najvažnije da se inflacija na srednji rok vrati u predviđene okvire i da nije važno u kom će se mesecu rast cena približiti ciljanoj stopi.

"NBS će u saradnji sa Vladom Srbije nastojati da održi nisku inflaciju uz relativnu stabilnost kursa", rekao je Šoškić.

Reprogramiranje kredita građana u skladu sa NBS

Guverner NBS izjavio je da je predložena mera Vlade Srbije za reprogramiranje dugoročnih pozajmica građana na liniji aktivnosti centralne banke da se, u saradnji sa bankama i dužnicima, uspostave mehanizmi da mesečne rate kredita klijenata banaka budu otplative i da se ne povećava broj problematičnih kredita.

Šoškić je ukazao da, prema njegovom shvatanju, ta inicijativa vlade ne dovodi nužno do dodatnog zaduživanja građana, već da je usmerena ka tome da se koriguju mesečni planovi otplate dužnika banaka.

Guverner je naglasio da nije neobično da se razmišlja o takvoj meri, u situaciji kada je ekonomska aktivnost smanjena, ocenjujući da je ta mera u interesu banaka, da im se ne bi povećavao broj nenaplativih kredita, u interesu građana da redovno otplaćuju svoje obaveze i u interesu centralne banke kao institucije koja vodi računa o stabilnosti finansijskog sistema.

Šoškić je ocenio da takva mera reprogramiranja mesečnih rata ne bi trebalo da utiče na građane da se dodatno zadužuju, jer će mnogi od njih biti dodatno oprezni, imajući u vidu iskustvo sa otplatom kredita iz prethodnog perioda.