Raspodela viška u budžetu

Delegacija Međunarodnog moneteranog fonda je otišla ali je Vladi ostavila obavezu, po kojoj penzije i plate u javnom sektoru mogu da se povećaju samo po ranijem dogovoru, u aprilu i oktobru, u zavisnosti od inflacije i privrednog rasta.

Svako vanredno povećanje donelo bi nestabilnost i poskupljenja, ocenili su predstavnici MMF-a odlazeći iz Beograda.

Vanrednog povećanja plata neće biti jer novca u državnoj kasi nema. Najugroženiji bi mogli da dobiju jednokratnu pomoć. Na osnovu prvih meseci ove godine, Ministarstvo finansija očekuje da od poreza i doprinosa pristigne 10 milijardi dinara više nego što je planirano budžetom.

"Principijelno, spremni smo da podelimo tih 10 milijardi javnom sektoru i penzionerima, 4,2 milijarde na javni sektor, a 5,8 na penzionere, ako bude bolja naplata. Ako ne, srazmerno ćemo smanjiti. Ako bude još bolja, pregovaraćemo o tome", rekao je Bogdan Popović, savetnik u Ministarstvu finansija, ističući da se vodi socijalno odgovorna politika, ali da ne može da se deli ono čega nema.

Vanredno povećanje plata pod pritiskom sindikata, a ne na osnovu privrednog rasta, podstaklo bi inflaciju, slabljenje dinara i veću nezaposlenost u budućnosti, slažu se stručnjaci. Međutim, smatraju i da bi Vlada trebalo da preispita kako troši pare poreskih obveznika.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da bi prvo trebalo da ukine subvenicije, koje su kontraproduktivne, zatim da naplati svoje prihode, pre svega potreze, da naplati koncesije.

Sa druge strane, neophodno je da smanji zaposlene i ako bi uspela država da o svemu tome vodi računa, to se sigurno meri stotinama miliona evra, smatra Šuković.

Trošenje prazne kase

Da se troši i kad se ne mora upozorila nas je i Evropska komisija uz preporuku da se smanji birokratija i spreči korupcija. Procenjuje se da siva ekonomija čini trećinu privrede, zbog čega budžet godišnje ostaje bez tri-četiri milijarde evra, a da se u javnim nabavkama zbog korupcije izgubi milijardu evra.

"Južna Koreja ima sistem elektronskih nabavki gde svaki građanin može u svakom trenutku da vidi koja je javna nabavka raspisana, u kom je stadijumu, koji su uslovi. Sva dokumentacija se može podneti elektronski, svi rezultati su vidljivi svima", kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Prema njegovim rečima, instalacija sistema košta par desetina miliona evra, što bi se isplatio za pola godine.

Deo novca poreskih obveznika prošlog meseca je potrošen i zbog nemara prethodnih vlada. Gotovo tri milijarde dinara koštalo je plaćanje naknade za izraelski satelit.

Greške su u krizi i mnogo skuplje i lakše vidljive. Kao kada u vreme zamrznutih primanja, zbog greške u proceduri reformisanja pravosuđa, država godinu dana plaća i one koji ne rade.