(Ne)realni optimizam

Za investiranje u Srbiji trenutno je zainteresovano više od 100 stranih kompanija. Prema rečima čelnika Agencije za strana ulaganja, te investicije mogle bi da dovedu do otvaranja čak 20.000 radnih mesta.

Za razliku od tih krajnje optimističnih prognoza, stručnjaci poručuju da treba biti oprezan i ističu šta još Srbija treba da uradi, da bi godišnji priliv stranog novca bio od 3 do 5 milijardi evra.

Za nove potencijalne ulagače Koridor 10 logistički i strateški je pogodan. Vodeći među zainteresovanima su kompanije iz automobilske i tekstilne industrije.

"To su uglavnom poznate kompanije, neke od njih su čak i vodeći brendovi u svojim zemljama, a najveće interesovanje pokazuju kompanije iz Nemačke", kaže direktor Agencije za strana ulaganja Božidar Laganin.

Takođe, veliko interesovanje dolazi iz Italije, kaže Laganin i navodi da se, posle uspešne realizacije projekta "Jura" iz Južne Koreje, aktivno razgovara sa još tri južnokorejske kompanije.

Očekuje se da priliv od stranih investicija u ovoj godini bude čak četiri milijarde evra. Te i najave o hiljadama novih radnih mesta, pojedini ekonomisti vide kao preterano optimistične.

"Bojim se da pričanje o tome koliko ima interesa kasnije vrlo malo realizuje, to je prosto kontraproduktivno. Bilo bi neophodno ubrzati reforme i stvarati uslove koji bi zaista doveli više ulagača. Mislim da za sada takvi uslovi ne postoje", rekao je stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević.

Srbija nudi i dosta olakšica. Strani ivestitori imaju nacionalni tretman, oslobađaju se plaćanja poreza na dobit za velike investicije u periodu od 10 godina. Međutim, i pored toga, Srbija je na 96. mestu po konkurentosti, od 139 zemalja.

"Srbija ima puno komparativnih prednosti za ulaganje, ali nešto na čemu moramo da radimo da bismo privukli više stranih investicija jeste sveobuhvatna reforma propisa i rešavanje svih tih nepotrebnih administartivnih procedura koje otežavaju poslovanje u Srbiji", rekao je Ivan Jakšić iz Privredne komore Srbije.

Oni koji već posluju žale se, pre svega, na komplikovanu proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dupliranje papirologije, dnevnu uplatu pazara.

Radna snaga je, međutim, najjeftinija u regionu. Zbog toga možda možemo da očekujemo da neke kompanije slede primer "Gorenja", koje je proizvodnju bojlera preselilo iz Ljubljane u Staru Pazovu.