Gorivo ipak skuplje

Slobodan uvoz naftnih derivata nije doneo pojeftinjenje goriva, pošto je posle otvaranja tržišta donet novi Zakon o akcizama. Naftaši će za akcize po litru uvoznog benzina morati da izdvoje pet, a za evrodizel šest i po dinara, dok će za domaći benzin iz NIS-a plaćati trideset para više nego sada.

Naftaši tvrde da je time poništen efekat otvaranja tržišta, a stručnjaci da je moglo i drugačije.

Profesorka Fakulteta za finansije i administraciju Milica Bisić rekla je da bi bilo moguće da se isti prihod država ostvari kroz različitu strukturu akciznog opterećenja pojedinih derivata.

Profesorka Bisić napominje da je akciza na benzin u našem slučaju viša nego što je minimalna propisana akciza u Evropskoj uniji, dok je akciza na dizel niža od minimalno propisane u EU.

Kod nas su akcize za gorivo iste, bez obzira za šta se koriste.

Evropljani prave razliku, pa akciznom politikom najviše opterećuju derivate za vozila, nešto manje za industriju, a najmanje ako se koriste za grejanje i proizvodnju struje.

Konkurentnost na prvom mestu

I dok domaći naftaši već najavljuju poskupljenje posle Božića, strane naftne kompanije ipak ističu da im je cilj da budu konkurentni.

Zoltan Majkl Takač, iz kompanije "MOL Srbija" očekuje oscilacije cena prilikom otvaranja tržišta i smatra da svi ozbiljni igrači na tržištu imaju uvozne kalkulacije.

Ipak, stručnjake zabrinjava što cena sirove nafte na svetskom tržištu beleži stalni rast.

Profesor Tehničkog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sokolović smatra da će cena goriva naredne godine na svetskom nivou beležiti stalni rast.

"Sve ukazuje da će se cena nafte sledeće godine kretati negde iznad 100 dolara za barel", rekao je Sokolović.

Međutim, postoje i mišljenja da prostora za jeftinije derivate ipak ima i to po dva osnova.

Prvi je što Srbija i zemlje u okruženju kupuju rusku naftu tipa "ural" koja je nešto jeftinija od evropskog "brenta" i američke lake nafte.

Drugi je, kako tvrde u NIS-u, što su veleprodajne cene od Nove godine niže.