Kineski juan ugrozio dolar

Činjenica da se u američkom Kongresu priprema zakon koji će dozvoliti administraciji u Vašingtonu da preduzme žestoke mere protiv Kine, kao odgovor na "manipulacije nacionalnom valutom", pokazuje da su odnosi dve najmoćnije svetske privredne sile sve napregnutiji, piše londonski Fajnenšel tajms.

Predlog tog zakona već je dostavljen na razmatranje Komitetu za budžet Kongresa SAD, a analitičari ističu da će usvajanje tog zakonskog akta izazvati oštru reakciju Pekinga.

Nije isključeno da Peking povodom tog slučaja uputi žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde bi, kako navode svetske novinske agencije, možda mogao da dobije podršku nekih članica za svoje stavove.

Ukoliko pomenuti zakon Kongres usvoji u verziji koju su predložili predstavnici vladajuće Demokratske partije u Predstavničkom domu Kongresa, tada će se američkoj vladi širom otvoriti vrata za preduzimanje kaznenih mera protiv kineskih izvoznika, putem uvođenja dodatnih carina ili drugih ograničenja na plasman njihovih proizvoda u SAD.

Ven: Kina neće podleći pritisku

Premijer Kine Ven Đibao je ove sedmice izjavio u Njujorku, gde je predvodio delegaciju svoje zemlje na zasedanju Generalne skupštine UN, da Peking "neće podleći ekonomskom pritisku SAD i da će njegova zemlja nastaviti reformu valutne politike", prenela je TV mreža Si-En-En.

Ven je rekao da bi mnogobrojna kineska preduzeća bankrotirala ukoliko bi Peking prihvatio zahtev Vašingtona da poveća kurs svoje valute, juana, za 20 do 40 procenata u odnosu na trenutnu vrednost.

Šef kineska vlade je ukazao, osim toga, da kurs juana uopšte nije razlog što SAD u robnoj razmeni sa njegovom zemljom imaju ogroman godišnji deficit, koji premašuje sto milijardi dolara, već je uzrok tome "nezadovoljavajuća struktura dvostrane trgovine i investicija."

Kina je 19. juna odlučila da kurs juana više ne vezuje čvrsto za dolar. To se dogodilo u trenutku kada je američka valuta vredela 6,83 juana.

Kurs juana je nakon tog datuma počeo da raste, a u protekle dve sedmice uspon te valute prema dolaru je bio više izražen i sada se za jednu "zelene novčanicu" dobija, prema važećem tečaju koji određuje Banka Kine, 6,7079 juana. To je najviši nivo kineske novčane jedinice od 1993. godine.

Kina je u julu 2005. godine počela politiku postepene revalvacije svoje valute i u proteklih oko pet godina juan je ojačao prema dolaru više od 20 odsto.

Zaštita interesa 

Američka vlada je, međutim, nezadovoljna dosadašnjim merama Pekinga, usmerenim na rast juana. Savetnik predsednika SAD za Aziju Džef Bader je poručio Kini da će, ukoliko ne učini odgovarajuće korake, Vašington "preduzeti akciju i cilju zaštite američkih interesa", navodi Fajnenšel Tajms.

Neki ekonomisti smatraju da SAD od Kine, kad je reč o daljoj aprecijaciji juana, "zahteva nemoguće", jer je u kratkom roku, na čemu insistiraju mnogi političari u Vašingtonu, to nerealno učiniti.

"Revalvacija bilo koje valute od 40 procenata u kratkom roku može zahtevati samo onaj ko nije upoznat sa ekonomskom prirodom valutnih kurseva", konstatovao je ekonomist poznate francuske banke "Sosijete ženeral" Gleni Magvajer.

Ranije je kineski premijer poručio Vašingtonu da bi "svaka nagla promena kursa juana bila štetna ne samo za privredu njegove zemlje već i za celu globalnu ekonomiju, pa da zbog toga Peking neće menjati svoju valutnu politiku.