Intervju: Albert Jeger

Delegacije Vlade Srbije i Misija Međunarodnog monetarnog fonda završile su zvanične razgovore povodom pete revizije tekućeg "stend baj" aranžmana. Dogovoreno je da se sledeće godine plate i penzije povećaju tri puta - u januaru, aprilu i oktobru. Takođe, usklađen je Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji će se pred poslanicima naći na jesenjem zasedanju.

O detaljima dogovora sa Vladom Srbije ekskluzivno za RTS govori šef Misije Albert Jeger. Razgovor je vodila Vesna-Damjanić Branković.

Gospodine Jeger, koji je konačan dogovor u vezi sa platama i penzijama?

Jeger: Postigli smo kompromis da se plate odmrznu u januaru, umesto u aprilu i tada će doći do usklađivanja.

Kada kažete usklađivanje, da li to nužno znači i da će se primanja povećati?

Jeger: Ideja je da se u januaru 2011. plate i penzije povećaju za onoliko kolika bude inflacija u drugoj polovini ove godine. To bi prema sadašnjim procenama moglo da bude dva odsto. Visina inflacije zavisi od onog šta će se dešavati do kraja godine.

Možete li biti malo konkretniji, da li to znači da će plate i penzije rasti samo onoliko kolika bude inflacija, a ne koliki bude privredni rast?

Jeger: To je tačno, u januaru će rasti za onoliko kolika bude inflacija u drugoj polovini ove godine. Međutim, biće još jedno usklađivanje u aprilu, i to za onoliko kolika bude inflacija za prva tri meseca, plus polovina od onoga za koliko bude rastao bruto domaći proizvod.

A zašto nije bila dobra ideja da se odmrznu plate i penzije sada u oktobru?

Jeger: Odmrzavanje u oktobru bi probilo ovogodišnji budžet sa tim dodatnim troškovima koji bi se preneli i u budžet za iduću godinu. Drugi problem u vezi sa tim je taj što bi to narušilo kredibilitet Vlade, nakon što je obećala da će zamrzavanje plata i penzija biti održano bar do kraja ove godine.

Da li je ovo bilo najteže pitanje tokom ove dve nedelje pregovora?

Jeger: Bilo je verovatno najteže, ali je to pitanje koje smo morali da rešimo. Na kraju dana došlo je do kompromisa čak i među različitim stranama unutar Vlade.

Kako vi gledate na te različite pozicije koje ste zatekli unutar Vlade?

Jeger: Ponekad su zaista različite pozicije, ali se često moraju razmotriti sa tačke fiskalne realnosti u kojoj se zemlja nalazi, a to je da prolazi kroz recesiju, malo novca je slobodno u budžetu za neke ideje koje političari imaju.

Tokom svakih pregovora, uključujući i ove, ima dosta glasina koje dolaze iz srpskih izvora, pa čak i od zvaničnika. Kako gledate na to, da li ste ih svesni?

Jeger: Svestan sam, ali je to na drugoj strani kako želi da vodi pregovore.

Da li utiču na konačan ishod pregovora?

Jeger: Uglavnom ne, nema uticaja na konačan ishod.

Šta je sa pomoći najstarijim građanima - penzionerima koja je obećana do kraja ove godine.

Jeger: Još uvek je tu dogovor koji samo postigli u maju, a koji se tiče jednokratne pomoći za zaposlene u javnom sektoru i za penzionere. Postoji pritisak da se ta naknada poveća i ključno pitanje je da li ima novca u budžetu za to. To je verovatno drugo važno pitanje tokom ovih pregovora. Prva ideja je bila da će biti veći prihodi u kasi i da bi se odatle mogao finansirati taj dodatni trošak. Ispostavilo se da tog novca nema i sada smo gledali da li je moguća preraspodela sredstava. Tu su, međutim, različiti prioriteti unutar same Vlade. Tako bi, recimo, ministar ekonomije hteo da se potroši više novca za subvencije privredi, a tu je i potreba za dodatnim sredstvima zbog problema na tržištu mleka na šta je ukazao ministar poljoprivrede i konačno - tu je potreba za više novca za penzionere. Sve ove potrebe moraju se postaviti da se zna šta je najvažnije i da se uskaldi sa količinom novca koja je na raspolaganju.

Dakle, konačna odluka će biti na Vladi kako da preraspodeli novac?

Jeger: Da, treba najpre utvrditi o kojem iznosu je reč, a potom napraviti prioritete gde taj novac treba da se usmeri. Mi smo procenili da je reč o oko šest milijardi dinara.

Jedno od važnih pitanja jeste i Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji bi trebalo da ograniči našu Vladu da troši. Vi ste imali priliku da vidite nacrt zakona, da li ste zadovoljni?

Jeger: Imamo dogovor o detaljima tog zakona i ideja jeste da se postave okviri Vladi koliko sme da troši nekoliko idućih godina. Zakon će postaviti pravilo da manjak u kasi može da bude oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko bude velik, kao što je sada, tu će biti pravilo koje bi trebalo da omogući kako da se taj minus u kasi smanji.

Šta možemo da kažemo, šta će ovaj zakon doneti običnim građanima koji plaćaju poreze?

Jeger: Glavni problem ovde u Srbiji, kao i drugim zemljama, je taj što političari imaju puno ideja kako da troše novac i u isto vreme poreski obveznici nisu voljni da plaćaju previše poreza. Dakle, treba da se nađe neki mahanizam da manjka ne bude više. A ovaj zakon, ako se bude poštovao, daće ministarki finansija jake instrumente da kaže onima koji hoće da troše više da ne mogu jer im taj zakon to ne dozvoljava. Tako se postiže nizak deficit u kasi i samim tim se obezbeđuje stabilnost zemlje, sprečava se inflacija.

Pomenuli ste budžet za iduću godinu, da li ste imali prilike da o tome razgovarate s našom ministarkom finansija - šta je to šta će biti osetljivo pitanje za iduću godinu?

Jeger: Za sada imamo preliminarani dogovor da će minus u kasi biti manji nego ove godine jer svi očekujemo da će ekonomija rasti više. A sadašnji deficit je visok, skoro pet odsto. Problem će biti taj da se usklade različite potrebe različitih ministara koji će tražiti verovatno više nego što ima novca u budžetu.

Ako govorimo o idućoj godini, šta biste poručili građanima - da li da štede ili da investiraju?

Jeger: Veoma je važno da se povećaju inevesticije, ali je važno da je Srbija počne više da izvozi jer će na taj način imati stabilniju ekonomiju.

Ali obični građani, šta oni da očekuju - hoće li živeti bolje?

Jeger: Imali ste veoma veliku recesiju prošle godine, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu. Ove godine je već bolje, ali privredni rast od 1,5 odsto nije mnogo za zemlju u tranziciji kao što je Srbija, a posebno je problem taj što raste broj nezaposlenih. U 2011. očekujemo rast od tri procenta, što neće biti kao pre krize, ali daće osećaj da se situacija normalizuje i trebalo bi da dođe do zaustavljanja daljeg porasta nezaposlenosti.