četvrtak, 22. jul 2010, 07:20 -> 12:11
Nova Obamina pobeda
Potpisivanjem novih finansijskih zakona, predsednik SAD Barak Obama uneo revolucionarne promene na Volstrit i u američki bankarski sistem, najdublje od vremena velike finansijske krize, tridesetih godina XX veka. Znatno veća uloga države.
Predsednik SAD Barak Obama potpisao je Predlog zakona o istorijskoj reformi propisa u američkom bankarskom sektoru i na Volstritu i time ga ozakonio, ukazavši da će to preuređenje doprineti okončanju prakse, koja je gurnula američku ekonomiju u najdublju recesiju od tridesetih godina prošlog veka.
Taj zakon, čijem su usvajanju, uglavnom, doprinele demokrate, donet je gotovo dve godine posle finansijskog kolapsa u SAD, 2008, koji je izazvao posledice širom sveta.
Ti propisi daju vladi novu nadležnost da razbija kompanije koje ugrožavaju ekonomiju, baca više svetla na finansijsko tržište koje je izbeglo nadgledanje regulatora i formira novu agenciju za zaštitu potrošača u njihovim finansijskim transakcijama.
Obama je ocenio da će te reforme pomoći ljudima u njihovom svakodnevnom životu - pri potpisivanju ugovora, u razumevanju poreza i proceni rizika.
"Sa ovim zakonom, od američkog naroda više nikada neće biti traženo da plaća račune za greške Volstrita", rekao je Obama prilikom ceremonije potpisivanja zakona koji je američki Kongres odobrio prošle sedmice.
Tim zakonom o sveobuhvatnoj reformi finansijskog sistema SAD određuje se nova uloga pojedinih državnih agencija i značajno šire ovlašćenja Centralne banke.
Donošenje tog zakona o reformi Volstrita, čiji je cilj da se spreči ponavljanje krize iz 2008. godine, bio je jedan od prioriteta predsednika Obame i za njega, svakako, predstavlja značajnu političku pobedu, čiji efekti, međutim, neće biti vidljivi odmah, ili barem ne do novembarskih izbora za Kongres.
Zakon je prvo bio usvojen u Predstavničkom domu, još u decembru prošle godine, a u Senatu u maju.
Od tada je u toku bilo usklađivanje dve verzije, kako bi njegov konačni tekst, u istovetnoj formi, protekle sedmice, ponovo usvojila oba kongresna doma.
Taj zakon, koji predstavlja najveću reformu finansijske regulative još od vremena Velike depresije tridesetih godina i koji su analitičari ocenili kao istorijski, predviđa mehanizme za likvidaciju velikih finansijskih kompanija koje se nađu u problemima, kako bi se izbeglo da za sobom povuku celu privredu.
Zakonom se, takođe, određuje formiranje saveta koji bi otkrivao pretnje po finansijski sistem i agencije za zaštitu potrošača, koja bi nadgledala poslove između stanovništva i finansijskih institucija.
Poslednji deo zakonskog teksta koji je bio usaglašen odnosio se na složene finansijske transakcije na tržištu derivativnih instrumenata.
Ankete pokazuju da 60 odsto Amerikanaca podržava striktnije regulisanje poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija.
