Iz šupljeg u prazno

Posle odluke države da subvencioniše samo kredite u dinarima, 80 odsto odobrenih kredita je u domaćoj valuti. Najtraženiji su krediti za refinansiranje.

Velike promene kursa i odluka države da subvencioniše samo kredite u domaćoj valuti, promenila je trend u poslovanju banaka. Posle višegodišnjeg pretežnog zaduživanja u devizama, sada čak 80 odsto odobrenih kredita čine dinarske pozajmice.

Najtraženiji su krediti za refinansiranje koji su od početka godine povećani za 24 odsto, odnosno sa 32 na gotovo 40 milijardi dinara.

Od početka godine dinar je izgubio 8,5 procenata vrednosti prema evru, a u poslednjih 12 meseci čak 10 odsto. Isto toliko su porasle rate za kredite koji su vezani za evro. Računica je još nepovoljnija za dugovanja u švajcarskim francima.

Zato građani sve više devizna dugovanja refinansiraju dinarskim kreditima. Rasto Nicić iz "Unikredit banke" rekao je da je jedan od uslova za refinansiranje uredna kreditna istorija.

Osim za prebacivanje deviznih dugovanja u dinare, refinansiranje se koristi i da se više različitih kredita spoji u jedan, sa dužim rokom otplate, a time i manjim ratama.

Međutim to može biti i skupo. Da bi dobili novi refinansirajući kredit, stari dug mora da se prevremeno otplati, a za to banke obično naplaćuju penale od dva odsto na ostatak duga.

"Na početku je najveći deo rate kamata, a kasnije kredit, tako da se najviše isplati kad se otplati dve trećine duga", objašnjava Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.com.

Svaki kredit je poseban i zato se dobro raspitatajte i izračunajte da li vam se refinansiranje isplati i kod koje banke.

Naime, za dinarske refinansirajuće kredite kamate su od 14 do 23 odsto, procenat je manji ukoliko je kamata promenljiva, ali to znači da se ona svakog meseca usklađuje sa rastom cena na malo.

broj komentara 0 pošalji komentar