Kada krompir pokrene biznis

Godišnja proizvodnja od oko 900.000 tona krompira, zadovoljava potrebe Srbije, ali se svejedno krompir uvozi, pogotovo za prodaju u supermarketima, uz obrazloženje da je kvalitetniji od domaćeg.

Godinama unazad, proizvođači iz javorskog i zlatarskog kraja su dobar deo roda bacali, jer njihov krompir nije imao ko da kupi, ili je cena bila isuviše niska. Međutim, jedno domaćinstvo u Akmačićima, pod Zlatarom, pobija sve sumnje u kvalitet i isplativost ove domaće proizvodnje.

Kad elektroinženjeri zamene struku, pa proizvode krompir, onda je računica da svaka biljka  da šest stabljika, svaka stabljika po tri krompira, puta broj hektara, dolazi se do nekoliko miliona godišnjeg prihoda.

Odabir semena, preparata za zaštitu i puno znoja se, naravno, podrazumevaju.
Radoš Gujaničić, jedan od sinova, kaže da je krompir vrlo zahtevna kultura i da treba s pažnjom birati sorte i đubrivo a ni jedan proces ne sme da se preskoči niti da se kasni.

Sve je počelo pre dvanaest godina, i to samo motikom, kada su roditelji ostali bez posla. Danas je to uspešno gazdinstvo, na koje su se po završetku studija vratili stariji sinovi.
Miloš Gujaničić, kao i Radoš, na imanje se vratio po završetku studija elektrotehnike.

"Možda je neobično da se jedan elektrotehničar bavi ovom proizvodnjom, ali ja ovaj posao volim", rekao je Miloš Gujaničić.

Bez ikakvih kredita, Gujaničići ulažu u najbolje i postižu odlične prinose, koji zadovoljavaju sve standarde kvaliteta na domaćem i inostranom tržištu.

U prošloj godini, na oko osam hektara proizvedeno je 350 tona krompira i zahvaljujući upravo kvalitetu, dugogodišnji kupci su ispraznili magacin. Glava porodice Branko Gujaničić smatra da je za uspeh presudan i dobar rod i zahtevani kvalitet.

Sve što proizvede na svom imanju Branko Gujaničić i proda i kako kaže, da ima, mogao bi da proda i više. I mada zna da će njegovi sinovi jednom podeliti imanje, uveren je da bez zajedničkog rada nema uspeha u poljoprivredi.

Petoro Gujaničića obrađuje ukupno 30 hektara, što je više nego celo selo. U mehanizaciju je uloženo 40.000 evra, grade novu kuću, magacine i iz godine u godinu napreduju.

Gujaničići proširuju njive dok ih mnogi smanjuju. Nadaju se samo da će vreme poslužiti, a onda sigurno, trud neće biti uzaludan.