četvrtak, 23. okt 2014. | Изаберите писмо: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Ekonomija > Rod manji, cene voća niže

subota, 04. jul 2009, 12:24 -> 13:12

Rod manji, cene voća niže

Loše vremenske prilike umanjuju kvalitet voća, te ih prerađivači i trgovci otkupljuju po cenama znatno nižim od prošlogodišnjih. Procena je da će ovogodišnji rod biti manji, što dodatno zabrinjava prioizvođače.

malina.jpg
kajsija2.jpg

Zbog kiše koja umanjuje kvalitet maline, višnje, kajsije, prerađivači i trgovci voće otkupljuju po cenama znatno nižim od prošlogodišnjih. Tvrde da ih na to primorava evropsko tržište, koje je pod uticajem ekonomske krize.

Iz godine u godinu višnja sve manje vredi. Pre tri godine trgovci i prerađivači plaćali su 24 dinara po kilogramu, a ove samo 20 dinara. Izuzetak je bila 2008. kada je, zbog smanjenog roda, dostigla cenu od 34 dinara.

Dnevnica berača kreće se od osam do 11 dinara za kilogram višnje što je manje od polovine otkupne cene. I pored tako niske cene, mnogo je voćara koji nemaju kome da je prodaju.

U okolini Knjaževca kupce čeka pet stotina tona višnje. Ova voćka nije na ceni ni u drugim zemljama.

U Poljskoj ubrana košta 20 evro centi, u Mađarskoj 18, približno toliko vredi i u Hrvatskoj.

Naše najtraženije voće, malina, po svemu sudeći gubi trku na evropskom tržištu. Prošlogodišnja visoka otkupna cena oko 180 dinara za kilogram, kako tvrde prerađivači, bila je najveća u poslednjih 20 godina. To se vratilo kao bumerang proizođačima.

Ljubiša Jovanović iz Osečine tvrdi da je cena đubriva povećana a da se cena malina tri puta smanjila.

"Cene đubriva i zaštitnih sredstava otišle si dva-tri puta, a cena maline je sa 180 došla na 70, 60 dinara, tri puta se smanjila", istakao je Jovanović.

Zbog izuzetno visoke otkupne cene prošle godine, hladnjače su ostale bez zarade. Prosečna izvozna cena prerađene maline krajem prošle i početkom ove godine iznosila je 2,80 eura, a nabavna 2,43 evra za kilogram. Prerađivači su ovog leta oprezniji.

Godinama smo Zapadnoj Evropi prodavali po 80.000 tona maline, prošlogodišnji izvoz vredeo je oko 120 miliona evra.

"Dani srpske kajsije"

Procena je da će ovogodišnji rod biti manji, a zbog slabijeg kvaliteta i cene će biti niže.

Prema podacima izvoznika, kupci iz Belgije ovih dana plaćaju malinu iz Poljske 82 evrocenta.

Naši prerađivači i trgovci očekuju da će kupci sa zapada, zbog smanjene potražnje na njihovom tržištu, uslovljene ekonomskom krizom, plaćati prerađenu malinu ovogodišnjeg roda u proseku ispod dva evra za kilogram.

U Miokovcima kod Čačka počeli su "Dani srpske kajsije"posvećeni problemima proizvodnje, prerade i prometa kajsije i drugog koštičavog voća.

Ovo selo je sa 50 stabala po stanovniku prvo u zemlji. Sa oko 150 hektara pod kajsijom 60 domaćinstava ubere godišnje i po 250 vagona plodova, koje izvozi pretežno u Rusiju.

Udruženje "Miokovačka kajsija", u ime proizvođača devet sela ovog kraja, uputilo je pismo ministru poljoprivrede u kome negoduje zbog niske otkupne cene od samo 20 dinara po kilogramu sa PDV-om, što jedva pokriva osnovne troškove savremenog gajenja kajsije.

Predsednik udruženja Jugoslav Lazović podseća da je prošle godine ovo voće otkupljivano po 38 dinara, a to je ako se preračuna prema vrednosti evra, više nego dvostruko veća cena od sada ponuđene.

1
komentari broj komentara 9 | cwpošalji komentar
(subota, 13. feb 2010, 16:48)
miodrag [neregistrovani]
opošalji odgovor

voce

Vidi se iz prilozenog da se razumete u ekonomiju , ali neznate nista o vocarstvu ( poljoprivredi ) .!

1
(ponedeljak, 06. jul 2009, 08:20)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

re:surovost trzista

Upravo ste sami naveli da su cene otkupa kod nas oko 20% nize od cena u juznoj americi i poljskoj,cime pada u vodu teorija o tome kako su kod nas hladnjace prosle godine za otkup voca placale "astronomske" otkupne cene.
I okanite se te demagogije kako se "niko nije bunio" prosle godine.
Ocigledno je da hladnjace u Srbiji ucenjuju proizvodjace otkupljujuci od njih proizvode po najnizim cenama u svetu.
To sto su hladnjace u dugovima i nemaju para za otkup govori o njihovoj gramzivosti,halapljivosti i drcnosti.
Spas za srpskog seljaka je uclanjenje u EU.Tada bi otkupne cene u Srbiji morale da budu iste kao u Poljskoj i Hrvatskoj,a sto se hladnjacara tice,ko nije sposoban da posluje,taj neka propadne.Neka se i to jednom desi u zemlji Srbiji.

1
(nedelja, 05. jul 2009, 19:53)
glas razuma [neregistrovani]
opošalji odgovor

re:surovost trzista

licno sam proverio krajem prosle godine koliko bi nas kostao uvoz sljive iz juzne amerike. i dosao sam do frapantnog otkrica da bi nas kostao tada svega nekih 5-10 centi vise nego da kupimo sljive ovde u srbiji.

proslogodisnja poljska visnja se u nemackoj prodavala za 60 centi istovarena, a kod nas je u otkupu placana skoro 50 centi (35 din pri kursu 77 din za Evro).

To su primeri sa kojima sam licno upoznat, a ima ih jos svakako.

Kada saberete proslogodisnju otkupnu cenu maline i ovogodisnju i podelite sa 2 dobijate realnu otkupnu cenu maline. svi koji se ove godine bune zbog niske cene treba da znaju da su pare uzeli jos prosle godine, ali tada se nesto niko nije bunio.
nazalost nema sloge ni reda, pa je sva prilika da ce se i ti poslovi polako gasiti u srbiji, jer imamo neverovatne sposobnosti da sve upropastimo.

1
(nedelja, 05. jul 2009, 19:36)
glas razuma [neregistrovani]
opošalji odgovor

surovost trzista

mozda nemam pojma u kakvoj drzavi zivim, ali slucajno itekako imam pojma koliko kupci sa zapada placaju zamrznuto voce koje ide iz srbije na zapad.
evo prosle godine kada je neko "nabio" cenu maline na 200din, pa i vise sto je bilo gotovo 2,5 Evra, mi smo odustali od otkupa iste. Pokazalo se vrlo ispravnim, jer svi koji su usli u tu unapred izgubljenu trku su napravili gubitke.
Malina se prodavala i po 2,2 Evra, iako su je svi cenili prvobitno 3 Evra, ali kada nije hteo to niko da plati, davalo se posto zasto, jer je ogromna glad za gotovim novcem, a krediti pristigli na otplatu.
Sad bi svi proslogodisnji "Gubitasi" da se ove godine vade, zato je sad cena niza od realne trzisne cene.
Zar je neko zaista toliko naivan da misli da srpski proizvodjac koji ima 30 ari pod malinom moze velikim evropskim sistemima da nametne neku cenu?

1
(nedelja, 05. jul 2009, 11:04)
zoki [neregistrovani]
opošalji odgovor

surovost trzista

Citam ove komentare i ne mogu da verujem o cemu pricate.Zivim na zapadu i svakodnevno gledam u prodavnici da 100 grama maline kosta od 1,5 do 2.00 eura,sto znaci da otkupna cena kod nas treba da bude mnogo veca.Sa druge strane,ne mogu da razumem proizvodjace koji su stalno nezadovoljni otkupnom cenom.S obzirom da imaju problem sa hladnjacama onda bi proizvodjaci trebali da se udruze,da uzmu kredit od banke i da sami naprave hladnjace u koje bi smestali svoje proizvode i prodavali ih kada hoce i kome hoce.Ovo se zove zaokruzivanje proizvodnog ciklusa kojim vise ne bi morali da misle o otkupnoj ceni a rizik da propadnu sami snose.Jednom recenicom sami proizvode,sami skladiste i sami prodaju.Sve je u rukama jedne grupe ljudi pa bi se time izbegla rasprava o ceni voca i o otkupu voca.Sam svoj gazda.Da li su ikada o ovakvom nacinu poslovanja razmisljali svi ovi proizvodjaci,umesto da svake godine vode istu raspravu?!

1
(subota, 04. jul 2009, 23:56)
Mihajlo [neregistrovani]
opošalji odgovor

surovost trzista

glas nerazuma!
Ti apsolutno nemas pojma u kakvoj drzavi zivis, posto smo mi jedina komunisticka demokratija na svetu, kod nas je jedino uvedeno pravilo da ako imas posao ne mozes traziti niti dobijati pomoc od drzave za razvoj poljoprivrede, kod nas je najskuplja cena nafte valjda u svetu i nikad im dosta akciza, vestacko djubrivo takodje sa cenom koja je bila pred setvu i 5700 dinara za 100 kg ubedljivo smo najskuplji ali zanemarimo kojim troskovima su opteretili poljoprivdredu, jedinu granu koja jos uvek kako tako obezbedjuje suficit u izvozu, vazno je da kad dodje do budzeta najmanje se za nju odvaja inace ako nisi znao kod nas se odvaja vise od 6 puta manje sredstava za poljoprivredu od evropskog proseka, ne samo od EU vec i od hrvatske, makedonije, albanije... Tako da kad sledeci put pocnes nesto da pametujes prvo proveri sve cinjenice pa kad sve izracunas videces da ti seljaci imaju u proseku oko 30.000 - 50.000 mesecno zaradu (oni bogatiji) s' kojom hrane i izdrzavaju celu porodicu posto svi moraju da rade oko toga a te sve pare dobiju prilikom berbe. Pa sad ti meni reci da li je to dovoljno da se prehrani cetvoroclana porodica, ne daj boze petoclana???!!!

1
(subota, 04. jul 2009, 22:51)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

re:surovost trzista

Gospodine Razumni, recite mi, molim vas, gde se to u Evropi jagoda, visnja, malina, kupina, sljiva, jabuka, kajsija itd. otkupljuju po jeftinijoj ceni nego u Srbiji!?
Ako mi nismo konkurentni sa niskom cenom, stvarno ne znam ko je konkurentan.
Ja zaista ne znam kako srpske hladnjace zamisljaju otkup voca naredne godine, kada proizvodjaci nece moci da uloze ni pola novca koji su za ovu sezonu ulozili u svoje vocnjake, a ovogodisnje isplate nece biti ni za 3, ni za 6 nedelja...
Ali samo neka se u vasem stilu prica i pametuje i dalje, neka se nastavi pljacka nad proizvodjacima, pa nikakve subvencije nece spasiti ni hladnjacare ni proizvodjace.

1
(subota, 04. jul 2009, 15:20)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

vise puta ponovljena laz zvuci kao istina

1)hladnjace bi pukle,kao sto i jesu,i kada bi svo voce preuzele za dzabe,kao sto takoreci i rade,jer su nasledile nacin rada nekadasnjih PIK-ova,
2)treba pustiti strance iz Evrope i Rusije da otkupljuju,a ne proterivati ih,kao sto se sada cini,jer domace hladnjace zele da zadrze monopol,a propale su pa nisu u stanju da izvedu ni jedan otkup kako valja,
3)nije mi jasno kako kisa moze stetno da utice na visnju i kajsiju,kada se zna da one od kise najedraju i time povecavaju krupnocu i socnost.

Osnova problema sa otkupom voca je monopol domacih hladnjaca,koje rasteruju otkupljivace iz inostranstva.
Dozvolimo otkupljivacima iz Evrope i Rusije da otkupljuju,kada ovi domaci za taj posao nisu sposobni.

1
(subota, 04. jul 2009, 14:04)
glas razuma [neregistrovani]
opošalji odgovor

surovost trzista

zaista ne razumem proizvodjace, kada od vlade traze vecu otkupnu cenu. nijedna vlada ne moze naterati nekoga da plati otkupnu cenu vecu od prodajne.

ovih dana dozivljavamo svu surovost trzisne ekonomije u uslovima globalizacije. to znaci da ako kao proizvodjac ne mozete da se uklopite u trzisne cene i trzisne uslove imate preskupu proizvodnju, koju morate pojeftiniti ili ukoliko tu nema prostora traziti subvencije od drzave.

Naivno je misljenje da neka vlada moze naterati nekoga da placa netrzisne cene.
Bitnije od samog kvaliteta proizvoda sve vise postaje cena kostanja proizvodnje, sto ce reci, opstace samo oni proizvodjaci koji se mogu uklopiti u trzisne cene i tako ostati konkurentni.

Surovost trzisne ekonomije je u tome sto nije dovoljno da budete konkurentni u svojoj zemlji, vec to morate biti svima u svetu, jer roba se vuce iz onih zemalja ciji su proizvodjaci najkonkurentniji, ostali, koliko god surovo zvucalo, prosto otpadaju.

i obicaj je u svetu da se placanje vrsi izmedju 3 i 6 nedelja, samo kod nas se traze pare odmah ili u unapred. u svetu se tako ne posluje.

1
1