Neophodan zakon o ličnom bankrotu

Prema podacima Narodne banke u Srbiji se sve manje uzimaju krediti, ali je sve više onih koji kasne s plaćanjem rata.

Od početka godine udvostručen je broj preduzeća koja duže od 3 meseca kasne s dugom i sada ih je više od 11 odsto.

Građani su uredniji, trenutno četiri odsto kasni sa ratama više od 90 dana.

Stručnjaci kažu da situacija još nije uznemiravajuća, ali da bi bilo dobro preventivno doneti Zakon o ličnom bankrotu, kakav ima većina razvijenih zemalja.

Na sajtovima banaka sve je više ovakvih oglasa, prodaju se stambeni i poslovni prostori da bi se naplatila potraživanja. Bankari nerado govore o tome ali kažu da se najčešće radi o aktiviranju hipoteka za kredite odobrene malim firmama, dok je na doboš otišlo svega 16 stanova za koje građani nisu mogli da plaćaju rate.

Ističu da je to poslednji korak i da pre toga pokušavaju sa klijentom da postignu dogovor o drugačijoj otplati kredita.

"Ukoliko klijent nema nikakvih mogućnosti ili ne želi da sarađuje s bankom ide prinudna naplata, u zavisnosti od toga kakav je kredit. Kako vreme ide može se očekivati da neko izgubi posao da ne može da otplati kredit, ali postoji alternativno rešenje, rekao je Miroslav Rebić, iz "Sosijete Ženeral" banke.

U mnogim zemljama građani koji ne mogu da vraćaju kredite mogu da proglase lični bankrot. Zakoni se razlikuju, ali im je cilj isti, a to je da se dužniku omogući novi početak.

Dugovi se spajaju u jedan. Dužniku se od primanja odbija sve ono što mu ne treba za osnovni život, a sve kontroliše staratelj kojeg mu dodeljuje sud.

U Hrvatskoj je zakon u pripremi, a Slovenci ga primenjuju od oktobra prošle godine. Stečaj može da predloži poverilac ili dužnik ako više od dva meseca kasni sa ispunjavanjem obaveza koje su tri puta veće od njegovih primanja, ili ako je nezaposlen i više od tri meseca kasni sa plaćanjem obaveza koje su veće od 3 hiljade evra. Posle 3-4 godine staratelj može da predloži otpis duga.

Kod nas još nema ni najave Zakona o ličnom stečaju iako se povećava broj građana koji kasni sa plaćanjem rata.

"Dodatni pritisak postoji i zbog zamrzavanja zarada do sledeće godine. Jedan takav zakon bi stvorio neku vrstu okvira da se kao i kod pravnih lica i kod fizičkih lica problem reši na sličan način", rekao je Radovan Jelašić, guverner NBS.

Sa oko 570 evra duga po stanovniku građani Srbije su i dalje mnogo manje zaduženi od drugih zemalja, i uredniji u vraćanju kredita, kažu u Udruženju banaka.

Ipak smatraju da bi, preventivno, zakon o ličnom stečaju trebalo doneti što pre.