Flote prizemljene, gubici veliki

Prema podacima Ruske hidrometeorološke službe, vulkan na Islandu dnevno izbacuje oko četiri miliona tona vulkanskog materijala. Svaka nova količina pepela produžava neizvesnost kad će poleteti avioni nad Evropom.

Flote su prizemljene iz straha da bi vulkanska prašina mogla da bude katastrofalna po avione. Umesto 22.000 letova, juče je obavljeno oko pet hiljada.

Procenjuje se da evropske aviokompanije, oslabljene od recesije, gube 200 miliona dolara dnevno, a vrednost njihovih akcija na svetskim berzama pada.

"Nemoguće je proceniti koliki će biti gubitak, jer ne znamo koliko će sve ovo trajati, ali prihodi aviokompanija u drugom tromesečju biće smanjeni", rekao je analitičar Džim Koridor.

Paraliza vazdušnog saobraćaja pokazala je koliko je savremeno društvo ranjivo i koliko zavisimo jedni od drugih. Propali su planovi za turistička putovanja, ali i odlasci na lečenje, nema poštanskih isporuka i zaustavljena je roba.

"Pričamo o milionima izgubljenih dolara, koji su jednostavno otišli niz vodu. Ne možemo da otpremimo cveće, a ono ne može da čeka, kad uvene, gotovo je", kaže Dina Akila, iz Kargo kompanije u Keniji.

"To što nema letova izazvalo je potpunu histeriju u cvećarskom poslu. Sada je sezona venčanja, a cveće ne stiže niotkuda", rekla je Vaga Peres, cvećarka iz Njujorka.

Ovih dana zarađuju jedino železničke i autobuske kompanije, pa i brodski prevoznici, taksi službe i rent-a-kar agencije kod kojih se traži mesto više.

I političari nemoćni

Pred prirodnim fenomenom nemoćni su i političari. Ministri finansija Evropske Unije ne znaju kako će iz Madrida gde su završili sastanak, a na madridskom aerodromu ostao je i norveški premijer Jens Stoltenberg na putu kući iz Amerike.

Nemačkoj kancelarki Angeli Merkel isti put pretvorio se u Odiseju - prespavala je u Lisabonu, odletela do Rima, a odatle autobusom za Nemačku. Ministar odbrane u njenoj vladi Teodor cu Gutenbergu je u Istanbulu potražio pomoć za ranjenje nemačke vojnike koje je pratio iz Avganistana.

"Erupcija može da traje nedeljama, ali može i da stane sutra. Nema lakog rešenja. Smetnje u vazdušnom saobraćaju mogle bi da potraju", rekao je profesor geofizike Magnus Tumi Gudmundson sa Islanda.

Meteorološka služba Islanda, međutim, ukazuje na to da se vulkanski oblak sa visine od šest do jedanaest kilometara spustio na visinu od pet do osam kilometara, što ukazuje na to da se pritisak smanjuje, jer se erupcija smiruje.

Stručnjaci kažu da se pepeo kreće u takozvanom "mokrom" oblaku koji apsorbuje zagađenja, mada se kao tamni puder sleže na britanskim ostrvima i u Skandinaviji.

"Pepeo će svakako padati na Zemlju, ali mislim da je sasvim oslabljen i da neće imati mnogo uticaja. Naravno, u blizini vulkana on je štetan i zagađuje obradivu zemlju, ali dalje ne", smatra Piter Samonds profesor geofizike iz Velike Britanije.

Stručnjaci kažu da neće uticati na klimu, poput nekih erupcija u prošlosti.

Eksplozivne erupcije su, inače, neuobičajene za Island. Lava se sada hladi i rasprskava u sitne čestice, jer se izliva kroz debeo led. Više će se znati kada se naprave procene koliko se leda istopilo na glečeru koji pokriva vulkan.