Velike razlike u ceni hrane

Cene hrane širom Srbije znatno se razlikuju. Statistika pokazuje da su najskuplji gradovi za život Niš i Valjevo.

U pojedinim delovima Srbije cene prehrambenih proizvoda znatno se razlikuju. Potrošačke organizacije smatraju da je to posledica neuređenog tržišta, a stručnjaci da situaciju jedino može popraviti razvijenija konkurencija.

U januaru je prosečna plata u Srbiji bila oko 30.000 dinara, a za prosečnu potrošačku korpu trebalo je oko 6.000 dinara više.

Ista zemlja, ista hrana, ponuda bogata, a cene u pojedinim krajevima Srbije razlikuju se i do šest puta.

Više od 70 odsto prodaje obavi se u Beogradu i većim gradovima, a troškovi poslovanja u njima su veći nego u unutrašnjosti, kažu ekonomisti i dodaju da u veće gradove stiže kvalitetnija roba. To delom objašnjava zašto su neke namirnice skuplje u većim gradovima.

Na formiranje cena u Srbiji utiču različita kupovna moć i neravnomeran razvoj gradova i regiona, kažu trgovci.

Teško je, međutim, razumeti zašto se cena nekog proizvoda razlikuje i za 100 odsto u dva susedna grada, jednake veličine. Ili, kako je moguće da neka roba u gradu sa nižim standardom bude i tri puta skuplja nego u drugom mestu gde je prosečna zarada veća.

Početkom marta spanać je u Nišu, na primer, koštao 60 dinara, a u Novom Sadu 300. Beli luk u Kragujevcu vredeo je 200 dinara, a u Kraljevu i Užicu duplo više.

Kilogram pasulja u Vranju se prodavao za 120 dinara, a u Zrenjaninu za 300 dinara. U Smederevu je kupus bio tek nešto više od 20 dinara, a u Negotinu čak 70.

U potrošačkim organizacijama smatraju da je to posledica neuređenog tržišta i da zdrava konkurencija ne postoji.

Diskriminacija potrošača

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da će Nacionalna organizacija potrošača pokrenuti postupak ako utvrdi da je bilo koji proizvođač napravio diskriminaciju prema potrošačima, odnosno da je u različitim gradovima prodavao po različitim cenama.

"Na osnovu Zakona o zaštiti potrošača mi na to imamo pravo i to ćemo uraditi", dodao je Papović.

Zoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta kaže da razlika u ceni robe govori o anomalijama u razvijenosti srpskog tržišta i u određenim poslovnim šansama.

"Pravi je trenutak za domaće trgovce da se preispitaju koliko su agilni, koliko su fleksibilni i koliko brzo reaguju na poslovne šanse. Ako ne oni, to će onda iskoristiti dolazeća strana konkurencija", naglasio je Bogetić.

U januaru ove godine prosečna plata bila je 29.929 dinara, a prosečna potrošačka korpa koštala je 36.067 dinara. Da bi se napunila prosečna korpa trebalo je izdvojiti za petinu više od prosečne plate.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da su u Srbiji najskuplji gradovi za život Niš i Valjevo, jer je tamo potrebna jedna i po prosečna neto zarada za pokrivanje prosečne potrošačke korpe.

Prema njegovim rečima, prosečna potrošačka korpa u Srbiji iznosi 36.000 dinara , a zarade stanovnika tih gradova ne mogu da pokriju taj iznos.

Praksa pokazuje da je gotovo pravilo da kada se u nekom mestu otvori objekat nekog većeg trgovačkog lanca, onaj postojeći gotovo automatski snižava cene kako bi zadržao mušterije i eliminisao konkurenciju.

broj komentara 5 pošalji komentar
(ponedeljak, 12. apr 2010, 16:34)
anonymous [neregistrovani]

Na planini, ups, Istocnoj Srbiji

Kod nas su cene sigurno duplo vece nego u Begoradu.
Nemamo hipermarkete, lokalni prodavci pumpaju marzu po 30-40%, a za svaku malo konkretniju robu moramo da idemo u Nis ili u Beograd.

(ponedeljak, 12. apr 2010, 14:20)
anonymous [neregistrovani]

Siromastvo!

Ja sam iz Valjeva i ovde se stvarno lose zivi! Siromastvo na sve strane!

(ponedeljak, 12. apr 2010, 12:59)
Boki [neregistrovani]

Realno

Gospodine Gorane Papovicu, da li je diskiminacija i to sto je prosecna plata u Beogradu cetiri puta veca od prosecne plate u Vranju.Naravno da jeste.Cene se, naravno, prilagodjavaju plateznoj moci gradjana.

(ponedeljak, 12. apr 2010, 12:34)
anonymous [neregistrovani]

sa sela

Potpuno se slazem sa vasim komentarom,zivim u B.Topoli nista nema da se kupi cene uzas,divljaju i uzimaju koliko hoce a na selu grozno,pomislite na decicu koja zive po tim selima sta jedu ovako nemozemo da zivimo ljud.Kada odem u beograd ja se sokiram,ima svega cene i za polovinu manje nego kod nas,mi se osecsmo ljudi drugog reda.PROVERITE SAMOPOSLUGE, U B. TOPOLI NIKO DRUGI NEMOZE DA OTVORI NEGO NEKI GOS. BRINZA. Ja se iskreno nadam dacete moj komentar objaviti da dodje i donas PRAVDA.

(ponedeljak, 12. apr 2010, 11:23)
anonymous [neregistrovani]

sa sela

Cista diskriminacija potrosaca. U Beogradu imas da kupis sve a u unutrasnjosti nista Zivim u Banatu, selo Secanj, i kod nas je sve nekoliko puta skuplje nego u Zrenjaninu a da ne govorimo o Beogradu. Uz to, ono sto je ironija je da iako smo na selu imamo mnogo manji izbor svezeg voca i povrca dok ne stigne ono sto imamo u basti. I onda se pitamo sto nam propadaju sela. Ako je ovako kod nas u usoranom Banatu mogu zamisliti kako je tek na nekoj planinij dole.