Krediti neće narušiti stabilnost cena

Odobravanje subvecionisanih kredita građanima neće narušiti stabilnost cena, jer se radi o svega dva i po odsto povećanja ukupnog portfelja zajmova fizičkim licima, kaže odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Jelašić je u intervjuu Tanjugu precizirao da su građanima Srbije odobreni krediti u ukupnoj vrednosti oko 430 milijardi dinara, a novi vladin paket obuhvata dodatnih 10 milijardi dinara.

"Nama to ne narušava računicu, država je sama odlučila da iz budžetskih prihoda deo svog novca iskoristi da bi to finansirala, a kakav će biti konačan efekat, o tome će odlučiti u velikoj meri građani, time da li će uzeti te kredite ili neće", prokomentarisao je Jelašić.

Govoreći o kretanju inflacije u 2010. godini, Jelašić je podsetio da je cilj NBS za ovu godinu projektovala inflatornu stopu od šest, plus, minus dva odsto i centralna banka će, prema njegovom mišljenju, postići taj cilj, pogotovo što je na početku godine inflacija bila niža od plana.

"Inflacija u februaru ove godine bila je na godišnjem nivou 3,9 odsto, a krajem marta se očekuje da bude ispod pet procenata", dodao je Jelašić.

Ukupna inflacija zavisi od domaće tražnje

Kontrolisane cene su, u prva dva meseca, povećane nešto iznad dva odsto, a dogovor sa državom je da te kontrolisane cene ne rastu više od 11 odsto tokom ove godine, naveo je Jelašić i dodao da će ukupna inflacija na kraju godine zavisiti od domaće tražnje, rasta kreditne aktivnosti, od zaduživanja u inostranstvu i tekuće potrošnje.

"Za sada, na osnovu raspoloživih podataka, mi nemamo nikakve sumnje da naš cilj nećemo postići. Na pravom putu smo da postignemo tih šest plus-minus dva odsto", naglasio je Jelašić.

Srbija je na pravom putu, prema mišljenju Jelašića, da ispuni preuzete obaveze od Međunarodnog monetarnog fonda, do sledeće revizije "stend baj" aranžmana krajem maja.

On je podsetio da smo, prema važećem sporazumu sa Fondom, preuzeli obavezu da počnemo sproveđenje penzijske reforme i poboljšamo fiskalnu disciplinu.

Jelašić je napomenuo da će jedno od ključnih pitanja tokom sledeće posete Misije MMF-a biti postizanje konkretnog dogovora o odmrzavanju penzija i plata i podsetio da je Fond ukazivao da do tog povećanja može doći jedino ako se povećaju budžetski prihodi.

Zamoljen da precizira šta Srbija konkretno mora da uradi da bi od MMF-a dobila pozitivnu ocenu revizije aražmana, Jelašić je rekao da je naša zemlja preuzela obavezu da do 2015. godine smanji udeo penzija sa 13 na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, a udeo zarada sa 10 na osam odsto BDP-a.

To je dugoročna mera, a kratkoročno Srbija mora da poveća prihode budžeta iznad plana za ovu godinu, da bi uvećala i rashode, objasnio je odlazeći guverner.

"Osnovni motor za povećanje BDP-a, tokom devet godina od početka demokratskih promena, bila je domaća tražnja, a svake su godine u povećanju BDP-a više od polovine učestvovala 'nerazmenjiva dobra', odnosno, usluge u oblasti finansija, transporta i telekomunikacija, koje se ne mogu prodati van Srbije", rekao je Jelašić.

Ograničiti zaduživanja u inostranstvu

Odlazeći guverner je naveo da sada izvoz iz naše zemlje obuhvata svega oko 20 odsto vrednosti BDP-a, a 72 procenta BDP-a se troši u Srbiji i zbog toga nastaje veliki problem ukoliko se "zamrzne" domaća tražnja.

"Ukoliko još nema ni dodatnih kredita, ni u zemlji, ni u značajnijoj meri iz inostranstva, onda dolazi do pada BDP", upozorio je Jelašić.

Zato bi bilo jako važno da se zaduživanje u inostranstvu ograniči isključivo za investicije u Srbiji, a ne za tekuću potrošnju i da se novac iz inostranih izvora, koji nam je već na raspolaganju za ulaganja konačno i potroši i da se poveća proizvodnja za izvoz, naglasio je Jelašić.

"To je jedini način da se mi izvučemo, da zaposlimo ljude. A samo tako, uz efikasniju infrastruskturu, uspećemo da privučemo još više stranih investitora", smatra Jelašić.

U odgovoru na pitanje da li očekuje značajnije promene u NBS posle njegove ostavke, Jelašić je istakao da je siguran da se neće ništa suštinski desiti u vođenju centralne banke, jer u njoj ostaju stručni viceguverneri, Savet NBS, zacrtana monerana politika, visoke devizne rezerve i supervizija poslovnih banaka.

Dodatna sigurnost je, svakako i aranžman s MMF-om, koji će trajati do aprila 2011. godine i povlačenje novca, ne samo od Fonda, nego i drugih međunarodnih finansijskih institucija koje je uslovljeno aranžmanom sa Fondom, a tu je i dogovoreno sprovođenje makroekonomske politike, rekao je Jelašić.

"To su ključni razlozi zbog kojih naši građani nemaju razloga da brinu", zaključio je Jelašić, uz napomenu da MMF verovatno neće imati ništa protiv da se minimalno povećaju plate i penzije, ukoliko u odgovarajućom meri porastu budžetski prihodi u našoj zemlji.