Krizni plan i za Španiju

Glavobolja koju grčka dužnička kriza predstavlja za Evropsku uniju će biti sitnica u poređenju sa problemima koje je čekaju ako slična sudbina zadesi neku veću zemlju članicu, poput Španije, ocenila je agencija Rojters u analizi, baziranoj na izjavama analitičara.

Španija ima stopu nezaposlenosti od gotovo 20 odsto, veliki budžetski deficit, značajno zadužen privatni sektor i slabe izglede za rast, što bi moglo da učini zaduženost te zemlje metom za špekulacije, ukoliko problemi Atine postanu "zarazni" za evrozonu.

Nemogućnost Grčke da vrati dugove bi povećala pritisak na evro, ali bi šteta verovatno bila ograničena, jer ta država doprinosi bruto domaćem proizvodu (BDP) šesnaestočlane evrozone sa manje od tri odsto.

Španska dužnička kriza bi, međutim, bila mnogo veći problem za EU, zato što je privreda te zemlje četvrta po veličini u evrozoni i doprinosi njenom ukupnom BDP-u sa gotovo 12 odsto.

"Uniji bi veliku glavobolju zadalo kad bi se kriza proširila sa Grčke na Portugal, zato što bi sledeća zemlja na redu verovatno bila Španija. To bi predstavljalo mnogo veći problem za evrozonu u celini i bilo bi ga mnogo teže rešiti", ocenila je analitičarka briselskog Centra za evropske političke studije Čincija Alčidi.

EU priprema krizni fond

Članice EU nisu obećale nikakvu novčanu pomoć Grčkoj ali, imajući na umu da se kriza može proširiti i na države poput Španije, one sada razmatraju ideju osnivanja Evropskog monetarnog fonda koji bi nudio pomoć u eventualnim budućim krizama. Međutim, čak i takav fond bi imao poteškoća u slučaju Španije, ukazuju analitičari.

"Kad je reč o Španiji, iznos neophodnih sredstava bi bio mnogo veći nego u slučaju Grčke i veoma je teško zamisliti kako bi oni mogli da obezbede tolika sredstva", izjavio je Žolt Darvaš iz istraživačke agencije "Brigel" sa sedištem u Briselu.

Problemi Španije su u velikoj meri izazvani pucanjem "mehura nekretnina", što je pogodilo sektor građevinarstva od kojeg je privreda postala previše zavisna, pa su mnogi ljudi i kompanije završili u velikim dugovima.

Španski odnos duga prema BDP-u je i dalje ispod granice EU od 60 odsto i značajno je niži od grčkog, pa se očekuje da će ta zemlja imati veoma malo ili nimalo problema u kratkoročnom servisiranju duga.

S druge strane, budžetski deficit Španije je prošle godine porastao na 11,4 odsto BDP-a i ekonomisti dovode u pitanje da li Madrid može da ispuni prognozu privrednog rasta do 2013. godine od 1,5 odsto.

Mnogo toga zavisi od sposobnosti ili volje vlade premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera da primeni mere štednje i izvrši reforme u cilju podsticaja rasta, povećanja produktivnosti na tržištu rada i smanjenja troškova poslovanja.