Uskoro kraj "Crnogorcima"?

Broj automobila sa crnogorskim tablicama, koje na osnovu ovlašćenja voze građani Srbije, i dalje je nepoznat, ali bi to uskoro moglo da se promeni.

Brojka bi mogla postati delimično poznata početkom juna, kada u Crnoj Gori ističe rok za zamenu registarskih tablica, a uvedeni su strožiji kriterijumi za tehnički pregled.

„Kad se to završi, imaćemo čistu situaciju", rekao je crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović.

Prema novim propisima, policiji je pri produženju registracije potrebno, uz potvrdu o tehničkoj ispravnosti, dostaviti i fotografiju vozila slikanog u ovlašćenoj crnogorskoj stanici za tehnički pregled.

To znači da će automobili koji se voze u Srbiji morati doći u tu državu i to obaviti, a ne kao do sada, da se registracija obavlja „preko kurira", koji donese potrebne papire i uplatnice.

Registracija "na neviđeno" 

Javna je tajna da su se takva vozila do sada registrovala „na neviđeno", i da je većina njih tehnički pregled prošla samo „na papiru", a mnoga nisu u Crnu Goru otišla nikad nakon kupovine.

Koliko je tih vozila u Srbiji, nemoguće je proceniti. To su podaci kojima ne barata ni policija, a procene su se, obično pred izbore kada je taj problem postajao aktuelna tema, kretale od 30.000 pa do fantastičnih 100.000, u šta je teško poverovati, jer Crna Gora ima ukupno oko 200.000 registrovanih vozila.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić upozorio je da su ti automobili problem sa bezbednosnog aspekta, ali da su, nažalost, tema o kojoj se govori samo u predizbornim  kampanjama, kad „svi obećavaju 'rešićemo', da bi dobili koji glas".

„Kad takvo vozilo napravi prekršaj, ili se desi kriminalni akt u kome učestvuje, ne znate koga da jurite. Sa policijskog aspekta insistiramo da se to pitanje što pre reši", rekao je Dačić za FoNet.

"Ne može u Srbiji da postoje desetine hiljada vozila sa stranim tablicama, koja voze naši državljani, a da to ne postoji u našem registru", rekao je Dačić i istakao da nije problem samo sa crnogorskim, već i sa automobilima registrovanim i u drugim državama, koje voze građani Srbije.

Krivično-pravni problemi 

Iz policije su u više navrata ukazivali da se vozila sa crnogorskim tablicama često koriste u činjenju krivičnih dela i da je, pošto na jedno vozilo ima više ovlašćenja, teško pronaći počinioce, a isto tako je potrebno dosta vremena da se dobiju podaci iz Crne Gore.

Poseban slučaj su saobraćajni prekršaji, jer se vozačima tih vozila može napisati kazna samo u slučaju da se zateknu u kršenju propisa.

U kampanjama za pretposlednje i poslednje parlamentarne izbore, lider Nove Srbije Velimir Ilić je, u ime narodnjačke koalicije, obećavao preregistraciju tih vozila uz određenu nadoknadu, dok je predsednik G17 plus Mlađan Dinkić bio kategorički protiv toga da se preregistruje bilo koje vozilo koje ne ispunjava standard Euro 3.

S druge strane, postoji i problem vozila ukradenih na Zapadu, koja su registrovana u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a voze se u Srbiji, pa bi njihovom otkrivanju trebalo da doprinese novi sistem registracije u Crnoj Gori.

Ministar unutrašnjih poslova BiH Tarik Sadović rekao je FoNetu da je policija pre godinu dana mesta gde se obavlja registracija vozila povezala sa Interpolovom bazom podataka o ukradenim vozilima i da su dobijeni „neverovatni rezultati" koliko je automobila bilo ukradeno i legalno registrovano u BiH.