Srpski Davos na Kopaoniku

Predsednik Srbije Boris Tadić otvorio je trodnevni "Biznis forum" na Kopaoniku, čiji će učesnici pokušati da odgovore na pitanje koje se tiče delovanja države kako bi ublažila efekte svetske ekonomske krize.

Tadić je istakao da je najveća posledica krize strah koji vlada među ljudima po pitanju radnih mesta, ali i lečenja.

"Sprega kriminala, privrede, pravosuđa i politike koja je stvorena u prošloj deceniji mora da se raskine da bi Srbija imala šansu u budućnosti. Garancije te budućnosti su u ekonomskim i društvenim reformama koje treba da sprovedemo", rekao je Tadić.

Obraćajući se ekonomistima koji učestvuju na savetovanju, Tadić je rekao da se od njih očekuju inovativna rešenja, jer se dosadašnjim ekonomskim ideologijama kriza ne može prevazići.

"Ako je išta dobra posledica krize, to je deideologizacija. Vreme je da napravimo reviziju svih ideoloških pristupa koje smo imali do sada", ocenio je Tadić.

Cvetković: Pomoć bankarskom sektoru

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da je država spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize zbog nelikvidnosti privrede.

"Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze. Pojaviće se stečajni pospupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja", rekao je Cvetković.

Cvetković je na otvaranju "Biznis foruma" izjavio da će posle dolaska Misije MMF-a u Srbiju polovinom marta sa tom finansijskom institucijom biti dogovoren klasičan stend-baj aranžman.

"Aranžmanom će biti predviđeno povećanje budžetskog deficita Srbije sa predviđenih 1,75 bruto domaćeg proizvoda, za oko jedan procentni poen ili čak i više, ali će morati da bude smanjen i deo potrošnje", rekao je premijer.

Pokrivanje povećanog deficita će biti obezbeđeno "ne preko zaduživanja u lokalu", već preko kredita iz inostranstva, a Srbija će tražiti i makrofinansijsku pomoć od EU, najavio je Cvetković.

Premijer je govorio i o proširenju Ekonomskog saveta Vlade Srbije sa 5 na 15 članova.

Savet će biti proširen članovima koji neće biti nužno ekonomisti već predstavnici privrednih asocijacija.

Predsednik Vlade najavio je da će državno-privredna delegacija Srbije krajem marta otputovati u Belorusiju da bi potpisala sporazum o slobodnoj trgovini.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je sa srpskim zvaničnicima razgovarao o ekonomskoj i političkoj saradnji Minska i Beograda.

"Zadovoljan sam što sam ovde, s bliskim ljudima. Naš cilj s vašim predsednikom (Borisom Tadićem) biće da stvorimo uslove za plodnu ekonomsku i političku saradnju", rekao je Lukašenko pre sastanka sa srpskim zvaničnicima.

Dinkić: Srbija neće ući u recesiju

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će taj sporazum o slobodnoj trgovini omogućiti izvoz robe iz Srbije u Belorusiju bez carine.

Vlada ima takvu strategiju da sporazume o slobodnoj trgovini potpiše sa što više zemalja, rekao je Dinkić i podsetio da takav sporazum imamo sa EU, državama u okruženju (CEFTA) i Rusijom, a vode se i pregovori sa Turskom.

Potpredsednik Vlade izjavio je da Srbija, ipak, neće ući u recesiju i da će mere Vlade dati rezultate.

Dinkić je na ekonomskom forumu ocenio da Srbija treba da vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku, sa deficitom budžeta do maksimalnih tri odsto, umerenu restriktivnu monetarnu politiku, uz smanjenje referentne kamatne stope, ali ne sme da povećava stopu PDV-a.

Prema Dinkićevoj oceni, najveći problem Srbije je visok spoljni dug privatnog sektora, koja je u prošloj godini uzela bruto sedam milijardi evra, a javni dug Srbije je nizak u odnosu na BDP.

Potpredsednik Vlade smatra da bi premijer i ministar finansija trebalo da pokrenu incijicajtivu kod G-20 da se omogući reprogram tih dugova u celom regionu, pošto i druge zemlje u tranziciji imaju sličan problem.

Kada je reč o aranžmanu s MMF-om, Dinkić je ocenio da Srbija neće upasti u platno-bilansnu krizu i ne treba joj novac od MMF-a, već bi taj aranžman imao više psihološki karakter.

Govoreći o efektima mera Vlade Srbije za smanjenje efekata krize, Dinkić je naveo da je u Komercijalnoj i Banci Inteza za nedelju dana zatraženo oko 90 miliona evra kredita za obezbeđivanje likvidnosti.

"Ako se ovako nastavi, predviđena sredstva iz podsticajnog paketa Vlade Srbije biće potrošena za tri meseca", rekao je potpredsednik vlade.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je za Jutarnji dnevnik RTS-a da je forum na Kopaoniku "mesto razmene mišljenja sa privrednicima".

"Treba ići na drugačiji model ekonomske politike, ali sa druge strane i na ekspanzivnu fiskalnu politiku, što znači da će zbog manjih prihoda biti manje sredstava u budžetu", rekao je Dinkić.

Ministar je, takođe, najavio da će se najverovatnije sastati sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, koji takođe boravi na Kopaoniku.

Dragutinović: Jaz između štednje i investicija

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da bi efekti "drugog kruga" ekonomske krize u Srbiji mogli biti jači, jer je Srbija zemlja visoko zavisna od uvoznog kapitala, a postoji veliki jaz između štednje i potrebnih investicija.

Dragutinović je na "Biznis forumu" na Kopaoniku ukazala da su najveće slabosti srpske privrede visok platnobilansni deficit, mala depozitna baza, veliko učešće prekograničnih kredita i visok rast privatnog duga.

Smanjenje fiskalnih prihoda u prvim mesecima ograničava likvidnost budžeta, a za obezbeđivanje dodatnih sredstava postoji nekoliko opcija.

Ministarka je navela da bi smanjenje prihoda uz očuvanje plata i penzija, podrazumevalo smanjenje subvencija ili kapitalnih investicija, a moguće opcije za dodatne prihode su povećanje poreza ili nadoknada za korišćenje domaćih naftnih ležišta.

Jelašić za smanjenje javne potrošnje

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić smatra da Srbija mora hitno da smanji javnu potrošnju, i to u većoj meri, i da istovremeno koliko je moguće poveća prihode državnog budžeta.

U suprotnom država će se suočiti sa rastom inflacije na srednji i duži rok, povećanjem referentne kamate NBS i poskupljenjem kredita u zemlji, upozorio je Jelašić.

Prema njegovim rečima, već potpisan aranžman sa MMF-om, stabilni devizni kurs i stabilan i likvidan finansijski sektor Srbiju čine stabilnijom od drugih zemalja u okruženju.

Komentarišući svetsku ekonomsku krizu, Jelašić je istakao da je "bolje preceniti efekte krize nego ih potceniti" i da je zbog toga Srbiji potreban klasični "stend baj" aranžman sa MMF-om, na rok ne kraći od dve godine, uz dodatni kredit od dva miliona dolara.

Dodik: Jedinstveno tržište RS i Srbije

Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik založio se za uspostavljanje jedinstvenog tržišta RS i Srbije, kako bi se lakše prevazišli negativni efekti svetske finansijske krize.

Ističući da je Srbija za RS najvažniji ekonomski partner, Dodik je na "Biznis forumu" naglasio da se moraju ojačati institucionalni kapaciteti za prevazilaženje krize.

"Mere moraju biti efikasne, brze i samo naše", naglasio je Dodik i ukazao da je u ovom momentu najvažniji zadatak da se ojača konkurentnost ekonomije.

Premijer RS je, takođe, upozorio da ne treba dati prostora spekulantima, niti dozvoliti nastavak deregulacije tržišta, jer je to proces koji ekonomiju gura unazad.

Krediti u Srbiji nepovoljniji su nego u okruženju i zemljama EU, a država ne pomaže socijalno obezbeđenje ljudi koji ostaju bez posla, ocenio je direktor "Ist Pointa" Zoran Drakulić i istakao da se kupovinom "punta" finansira italijanska privreda, uz program Vlade Srbije.

Generalni direktor Telekoma "Srbija" Branko Radujko naveo je da je neto dobit kompanije umanjen zbog deviznog kursa i dodao da promena kursa od samo jednog dinara firmi nanosi gubitak od pola milijarde dinara.

Direktor MK Grupe Miodrag Kostić ukazao je na nejednak tretman države u ubiranju poreza, gde samo oko 300 velikih kompanija i oko 60.000 malih i srednjih preduzeća redovno izmiruje obaveze prema državi, u odnosu na više od 300.000 registrovanih pravnih lica u Srbiji.

Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Jurij Bajec istakao je da 24 odsto radno aktivnog stanovništva ili oko 600.000 ljudi radi u "sivoj" zoni, neplaćajući državi porez.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Goran Petković ocenio je da sa veoma ograničenim budžetom država uspeva da približi turističku privredu svetskom tržištu.

"Kopaonik biznis forum" traje do 5. marta, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, a na temu "Rast u uslovima globalne recesije i finansijske krize: (ne)konvencionalne inicijative".

U radu skupa, koji mnogi stručnjaci porede sa konferencijom u Davosu, učestvuju i ministar nauke Božidar Đelić, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, guverner NBS Radovan Jelašić, članovi vladinog Ekonomskog saveta Jurij Bajec i Boško Živković, a kao specijalni gost najavljen je predsednik Upravnog odbora NIS-a Dmitrij Mališev. 

Na skup su pozvani i strani investitori, najveći ekonomski partneri Srbije iz Austrije, Ruske Federacije i Grčke.