Bez nuklearki u Srbiji

Svaki treći kilovat sat struje u Evropi dobija se iz nuklearki. I dok se u svetu okreću gradnji nuklearnih elektrana, u Srbiji su zabranjene moratorijumom. Međutim, ta tema je ponovo isplivala u javnost posle izjave ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina, da je Rusija spremna da izgradi nuklearnu elektranu u našoj zemlji i da se o tome razgovoralo na najvišem nivou

U Vladi Srbije su kategorični - gradnje nuklearki nema. Moratorijum o zabrani gradnje nuklearki datira iz 1989. godine. Iako stručnjaci smatraju da je taj propis zastareo jer ga je donela druga država, ministar energetike ne vidi nikakvu mogućnost za gradnju nuklearne elektrane.

"Zaista nisam integralno video i čuo izjavu gospodina Konuzina i sa tom izjavom nema potrebe da polemišem. Prema strategiji o energetici, do 2015. godine nije pedviđena izgradnja nuklearnih centrala u Srbiji", naveo je ministar energetike Petar Škundrić.

Prema Škundrićevim rečima, saglasno moratorijijumu koji postoji, Ministarstvo rudarstva i energetike nije preduzimalo nikakve radnje u smislu planiranja projektovanja ili izgradnje nuklearnih centrala.

Dve milijarde evra za izgradnju

Izgradnja nuklearki je skupa, pa zemlje sve češće ulaze zajednički u taj posao. Izgradnja jedne od 650 megavati košta dve milijarde evra.

Jasmina Vujić, profesor Univerziteta Berkli kaže da je upoznata sa nezvaničnom idejom ruskih stručnjaka o gradnji nuklearnih centrala na Balkanu.

"Ideja je bila da se regionalno, ustvari čitav Balkanski region dogovori i da se nuklearke grade recimo u Bugarskoj ili Mađarskoj, da svi učestvuju u izgradnji, a kasnije tu energiju zajednički koriste", rekla je Vujićeva.

Kako je navela, nemačka kopanija "Simes" potpisala je ugovore sa Rusijom da zajedno krenu u gradnju nuklearki.

"Mislim da je to izvanredno i mi bi trebalo da u okviru toga obnovimo program na fakultetima koji je bio ukinut i u Institutu Vinča, da zadržimo kadrove, opremu i reaktore za trening budućih generacija", rekla je Vujićeva.

Ljudski faktor uzrok nuklearne nesreće 

Naučnici u zemlji kažu da u toj oblasti mnogo zaostajemo za svetom jer nema stručnog kadra. Ističu i da je strah građana od nuklearki opravdan, iako statistika pokazuje da je ljudski faktor uvek uzrok nuklearne nesreće.

"Poznato je da je nuklearna energija u svojoj istoriji donela mnogo manje žrtava nego drugi izvori energije, pogotovo hidroelektrane koje su u tri velike katastrofe, Indiji, Brazilu i Italiji odnele na desetine ljudskih žrtava u jednoj sekundi", rekao je naučnik Instituta Vinča Ilija Plećaš.

Prema rečima Plećaša, nuklearna tehnologija je tako daleko otišla da osim ljuskog faktora ne postoji drugi način zakazivanja i uvek je ljudski faktor taj koji je kriv.

Vlada i mišljenje da je svejedno da li Srbija ima nuklearku ili ne, jer je okružena sa oko 20 nuklearnih reaktora udaljenih do 500 kilometara.

Samo Bugarska i Mađarska imaju po četiri nuklearna reaktora, Slovenija i Hrvatska po jedan u Krškom.

U svetu nuklearne elektrane pokrivaju 16 odsto potreba za strujom. Najviše su zastupljene u Litvaniji, čak 80 odsto, a za njom je odmah Francuska. Kina neće dugo zadržati poslednje mesto jer gradi 12 nuklearnih elektrana.