Putin i Berluskoni ubrzavaju Južni tok

Premijeri Rusije i Italije Vladimir Putin i Silvio Berluskoni ocenili su u Sankt Peterburgu da u "realizaciji gasovoda Južni tok postoje pozitivna pomaci".

Dvojica premijera su naglasili da "Južni tok ima dobar potencijal" i sve šanse da bude realizovan pre sličnog projekta Severni tok na Baltiku.

Dokument potpisan pre dva dana u Beogradu između "Srbijagasa" i "Gasproma", predviđa da studija izvodljivosti za Južni tok kroz našu zemlju bude završena u junu, kada će se znati i tačna trasa gasovoda.

U "Srbijagasu" računaju da bi tranzit gasa zemlji mogao da donese pola milijarde evra prihoda.

Rusko - srpski partneri u tom poslu imaju osam meseci da utvrde tačne količine gasa koje će Srbija povlačiti, gasnu ingfrastukturu, zatim projektno finasiranje - koliko novca treba uložiti, sa kojim bankama i pod kojim uslovima.

Povećanje kapaciteta gasovoda kroz našu zemlju od 36 do 41 milijarde kubika gasa godišnje, obrazlažu većim brojem mogućih kupaca gasa, navodeći primer Francuske koja želi učešće u Južnom toku.

Promena geopolitičke situacije

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović navodi da nordiske zemlje ne mogu da povećaju količine gasa koje isporučuju, a koje su stizale iz Severnog mora i Engleske, a zalihe padaju.

"Sada razmišljaju da čak neka ležišta proglase za skladišta, pa će od eksportera postati uvoznici. Menja se geopolitička strateška priča u oblasti energetike", objašnjava Bajatović.

U "Srbijagasu" ističu zainteresovanost naših suseda za gasovod - Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske - kao veliku šansu Srbije da postane gasno čvorište na Balkanu. Za analitičare je jedan od najvećih problema upravo, regionalna nepovezenost gasne mreže.

Ekonomista Aleksandar Kovačević navodi da u regionu gasna mreža nije integrisana.

"To znači da ne postoje dovoljne veze između gasnih mreža susednih zemalja. Veze koje postoje su mahom malog, jednosmernog i nedovoljnog kapaciteta. Drugo, ceo region ima jednog dominantnog snabdevača gasom", objašnjava Kovačević.

Stručnjaci smatraju da je najveći konkurent Južnom toku gasovod Nabuko, koji treba da poveže centralnu Aziju sa zemljma centralne Evrope. Rusija smatra da gasovodi ne isključuju jedan drugog.

Južni tok od 20 milijardi evra

Budući magistralni gasovod Južni tok, koji je zajednički projekat ruskog "Gasrpoma" i italijanskog "Enija", trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske, a potom preko drugih balkanskih zemelja do zapadne Evrope.

Vrednost te investicije procenjena je na više od 20 milijardi evra, a prema najavama iz "Enija" izgradnja bi mogla da počne u 2010. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.

Putin je skrenuo pažnju na to da ruske i italijanske kompanije već imaju bogato iskustvo u radu u akvatorijumu Crnog mora jer su učestvovale u izgradnji gasovoda Plavi tok koji povezuje Rusiju i Tursku.

Premijeri su potvrdili i plan nastavka rada na međuvladinom i međukorporativnom nivou, vezanog za projekat naftovoda "Samsun-Džejhan".

Trasa gasovoda Južni tok kroz Srbiju trebalo bi da bude dugačka 450 kilometara, sa kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a vrednost investicije premašiće 750 miliona evra.