Proizvodnja meda sve popularnija i isplativija

Otkupna cena od četiri do pet evra za kilogram meda, odnosno sedam evra ako ga proizvođač sam proda, primamljiva je, pa se medarstvom počinju baviti nezaposleni ali i oni sa malim primanjima. Prosečna srpska plata može se zaraditi sa 150 košnica, u dobrim godinama i sa manje.

"Može da se proizvodi matični mleč, vosak, propolis i otrov pčelinji. Sve su to vrlo cenjeni i vrlo traženi proizvodi na našem i na tržištu u svetu. Saradnja voćara i pčelara je individualna, ostavljeno je da sami sarađuju i da se dogovaraju", kaže pčelar Spasoje Rajević.

I voćari i pčelari se nadaju na će njihova prava bolje urediti novi Zakon o stočarstvu. Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu kaže da zakon neće biti primenjiv sve dok se ne postavi poverenik pčelinje paše.

"Takva osoba je neophodna kao u zapadnoj Evropi kao u Sloveniji, jer se ona brine da pčelinjaci budu pravilno raspoređeni na terenu, da ne doje do prenatrpanosti, da ne dolazi do širenja bolesti, naleta pčela", objašnjava profesor sa Poljoprivrednog fakulteta Mića Mladenović.

Pčele oprašuju 40 odsto cvetnica i više od 200 poljoprivrednih kultura. Albert Anštajn je izračunao, nestanu li pčele za četiri godine, nestaće i čovek.

Pomor pčela je svetska priča, ali u Srbiji razloga za optimizam ipak ima. Prošle godine izvezli smo 10 odsto od rekordnih 12.500 tona meda koji smo proizveli. Zaštićeno geografsko poreklo imaju Homoljski, Fruškogorski i Kačerski med. U postupku zaštite je Đerdapski med.

"Sve je više mladih koji se bave pčelarstvom, izvoz meda takođe raste, prošle godine je vredeo devet miliona dolara", kaže Mirjana Miščević iz Grupacije Privredne komore Srbije za pčelarstvo.

Podsticaj Ministarstva poljoprivrede po košnici je 600 dinara. Predviđena su i bespovratna sredstva za nabavku pčelarske opreme.