Kad iskustva predaka više nisu dovoljna poljoprivrednicima

Većina misli da za setvu pšenice ili gajenje stoke nije potrebna nikakva škola, i verovatno je u pravu. Ali ako neko želi i da zaradi baveći se time, mora u današnje vreme stalno da uči i prati šta radi konkurencija. Međutim, već generacijama, srpski seljak se uglavnom oslanjao na iskustva predaka, a manje na znanje stručnjaka. Nove generacije su ipak spremne da to promene.

Kineska poslovica kaže: ako mislite godinu dana unapred – gajite kukuruz, 10 godina – gajite voće, a 100 godina unapred – edukujte naciju. Za to je došlo vreme i u poljoprivredi. Nije više dovoljno pamtiti šta je radio deda, već se moraju pratiti novine u semenu, tehnologiji, novim rasama.

"Idem, posećujem kad god mi vreme dozvoljava i kad imam finansijske mogućnosti. To nije loše, ali ništa ne vredi kad su cene male, a gubici veliki", kaže stočar iz Salaša Crnobarskog Dragan Marković.

Stočar iz Klenja Siniša Savić kaže da bi se trebalo edukovati, ali ne po svaku cenu. "Ne treba nam na hiljade inženjera, hiljade proizvođača, da svaki proizvođač bude inženjer", rekao je Savić.

Neke opštine za svoje ratare, voćare i stočare organizuju predavanja.

"Pored tema u vezi sa subvencijama, najviše ih interesuju teme u vezi sa veštačkim osemenjavanjem, negom domaćih životinja, ishranom domaćih životinja", ističe Marko Cavka iz Poljoprivredne stručne službe Kikinde.

Stanje na terenu – od 631.000 poljoprivrednih gazdinstava čak 77 odsto bavi se stočarstvom.

Znanje o gajenju stoke više od polovine stočara je steklo praksom. Manje od jednog procenta je završilo neki kurs, a svaki treći ima srednje obrazovanje. Svega četiri odsto stočara ima višu ili visoku stručnu spremu.

"Ukoliko posmatramo ove koji imaju srednju stručnu spremu, 2,5 odsto je onih koji imaju završenu poljoprivrednu školu, a od onih koji imaju završen fakultet, samo jedan odsto ima završen poljoprivredni fakultet", kaže Dragana Marković iz Odeljenja za poljoprivredu RZZS.

Da bi se išlo u korak sa svetom, a znanja prihvatala brže i bolje, treba, tvrde stručnjaci, najpre reformisati školski sistem.

Danilo Tomić iz Odbora za selo pri SANU kaže da treba reformisati sve – od osmogodišnje škole, srednjih škola, visokih škola do fakulteta i doktorskih studija.

"Kritički osvrt na postojeći sistem obrazovanja mora biti usklađen sa tržištem rada i potrebama prehrambenog i poljoprivrednog sektora Srbije u celini", kaže Tomić.

Boris Kuzman s Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da nije cilj da proizvođače savetuju kako da seju, jer oni to znaju već generacijama.

"Njihove čukundede su radile zemlju, oni mogu mnogo bolje od nas da znaju gde i kako da seju, problem se ogleda u tome kako da dođu do povoljnih finansijskih sredstava, kako da naprave kvalitetan biznis plan", ističe Kuzman.

Najviše poljoprivrednika sa visokim obrazovanjem je u Vojvodini, ali i to je daleko manje od, na primer, Holandije, gde njih skoro 90 odsto govori neki strani jezik i redovno posećuju stručne skupove u inostranstvu.

broj komentara 12 pošalji komentar
(petak, 04. mar 2016, 13:27)
anonymous [neregistrovani]

@@Može biti ali...

Pa šta mi da izmišljamo toplu vodu. Svakako primeniti novu tehnologiju u poljeprivredi i stočarstvu... koja bi pomogla seljaku.
Ovo drugo je sve voda na mlin monsantu i ostalim štetočinama njihove vrste(govorim o semenu)...

(petak, 04. mar 2016, 10:29)
Budući astronaut [neregistrovani]

@Može biti ali...

Može biti, ali ne mora da znači da nije više dovoljno pamtiti šta je radio deda i kako je porodicu prehranjivao. Druga su vremena, a i potrebe i želje novih generacija. Zato i moraju naći nove načine i novim tehnologijama proizvesti više i kvalitetnije, da bi više zaradili...

(petak, 04. mar 2016, 10:02)
Pera Dangubić [neregistrovani]

RE:Problem će nestati sam od sebe...

Kad i ko prodaje zemlju? Kad vlasnik neće ili ne može da je obrađuje ili kad shvati da mu obrada iste ne donosi dobit! Neće raditi i plaćati porez, a da nema odgovarajući prihod. Ne vidim da li si za EU integracije ili si samo dežurni kritičar! Zemlja ne traži Gospodara, već Slugu koji će je Pravilno i blagovremeno Obrađivati!

(petak, 04. mar 2016, 09:43)
Војо-Превара [neregistrovani]

Пола милиона еура...

Пре неколико година у околини Панчева засејано је 700 хектара СЛАЧИЦЕ. Од нје се прави сенф. Била је то највећа производња у региону. Прерада се ради само у Немачкој, уговорени откуп и добра цена произвођачу су обезбедили зараду већу од пола милиона евра...Јасно је да се проблем огледа у томе како да произвођач дође до повољних финансијских средстава, како да направе квалитетан бизнис план и како да повољно пласира свој производ. Без алавих посредника и превараната који робу откупе на икс година чекања...

(petak, 04. mar 2016, 09:12)
anonymous [neregistrovani]

Problem će nestati sam od sebe...

...kada za par godina Evropljani pokupuju svo zemljište u Srbiji.

(petak, 04. mar 2016, 08:24)
anonymous [neregistrovani]

***

Како су Кинези знали за кукуруз?

(petak, 04. mar 2016, 07:43)
as [neregistrovani]

Može biti ali nemora da znači

"Nije više dovoljno pamtiti šta je radio deda, već se moraju pratiti novine u semenu, tehnologiji, novim rasama."
To se čuje odprilike ovako: nemojte više kao što je deda čuvao seme to je bezveze ajde sad nešta novo kupuj gmo seme od monsanta...

(petak, 04. mar 2016, 07:01)
dzigi [neregistrovani]

Neki drugi krivac

Vrlo je lako kriviti drugoga. Sto se ne organizujete seljaci kad znate kako drzava funcionise i uvek vas nasamari za cenu?

(petak, 04. mar 2016, 00:14)
anonymous [neregistrovani]

@Trziste i lukavo

Upravo tako. Nasi poljoprivrednici su dovoljno edukovani, znam po iskustvima iz sopstvene porodice, nasi uzgajivaci soje postizu najveci prinos u evropi, koliko mi je poznato, vocari isto tako. Ali sta to vredi kad drzava odredi otkupnu cenu jabuke od 10 dinara po kilogramu dok je otkupna cena te iste jabuke u Italiji 70 evrocenti. Drzava treba konacno da prestane da se vadi na nestrucnost poljoprivrednika, vec da zabrani uvoznickom lobiju nekontrolisani uvoz hrane zbog cega su nasi poljoprivrednici prinudjeni da po cenama koje im se ne isplate prodaju poljoprivredne proizvode. Kad se to desi, videcete kako ce Srbija u vrlo kratkom roku imati prihode od poljoprivrede kakve ima Holandija.

(petak, 04. mar 2016, 00:09)
anonymous [neregistrovani]

neverovatno

Neverovatno glupa teza i tema. Bas nam je obrazovanje poljoprivrednika problem...eh kad bi govorili strane jezike, sve bi bilo drugacije. Ovo stvarno vredja elementarnu inteligenciju !?