Kristin Lagard je na jednom forumu u Abu Dabiju rekla da ne samo što su cene nafte izgubile dve trećine vrednosti, već i faktori koji ukazuju na odnos ponude i tražnje sugerišu da će se duži period zadržati na niskom nivou, prenosi agencija Blumberg.

Iz tog razloga je, prema njenim rečima, neophodno da države-proizvođači nafte smanje zavisnost od naftnih prihoda za punjenje svojih budžeta.

Lagard je istovremeno apelovala na države-proizvođače nafte iz Persijskog zaliva da smanje budžetsku potrošnju i povećaju prihode kroz uvođenje novih poreza.

Rekla je da bi šest članica Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (GČ) trebalo da uvede jednak PDV, koji bi, u kombinaciji sa porezom na imovinu i na korporativnu dobit, doprineo punjenju nacionalnih budžeta.

Šefica MMF-a je ukazala na to da su države-izvoznice nafte na Bliskom istoku i u severnoj Africi izgubile prošle godine preko 340 milijardi dolara u prihodima od nafte, što odgovara udelu od 20 odsto njihovog zajedničkog BDP-a, prenosi francuska agencija Frans pres.

Globalne cene nafte su u proteklih pola godine pale za 44 odsto, što je primoralo Saudijsku Arabiju da ukine subvencije za energente i razmotri prodaju državnih hartija od vrednosti. Ujedinjeni Arapski Emirati su, takođe, ukinuli subvencije za gorivo.

"Cena američke 'lake' nafte bi u ostatku godine trebalo da se kreće u rasponu između 25 i 45 dolara barel, iako je moguć njen kratak pad ka nivou od 20 dolara", navodi se u izveštaju Nacionalne banke Abu Dabija o globalnim investicionim perspektivama za 2016. godinu.

Cena te nafte je porasla u Dubaiju za 1,9 odsto, na 30,20 dolara za barel, a "brenta" za 1,5 odsto, na 33,49 dolara za barel, prenela je njujorška agencija Blumberg.