Vučić: Želimo najbolje odnose sa svima na Balkanu

Aleksandar Vučić je rekao u obraćanju na Investicionom samitu Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu da je još mnogo posla pred Srbijom kako bi postala deo Evrope, koja je stabilna i sigurna.

Istakao je da je dobro što se češće nalazi sa predstavnicima ostalih zemalja regiona nego u prošlosti, zato što se razgovara, poštuje i razume značaj saradnje. Naglašava da su Srbiji, pored EU, najveći trgovinski partneri upravo susedi.

Nije nas, kaže, sramota što živimo na Balkanu, iako neki žele da budu izvan njega, mada mu pripadaju. Kaže da je Srbija spremna za viši stepen integracije.

"Želimo najbolje odnose sa svim zemljama na Balkanu. Ne znam da li smo uspešni u tome. Mnogo je toga što treba da uradimo da bismo uklonili prepreke. Mnogo problema smo prebrodili", rekao je srpski premijer podsećajući na situaciju kada je granica sa Hrvatskom na pet dana bila zatvorena zbog migrantske krize.

Premijer je ukazao i na problem narastajućih nacionalizama na Balkanu, ocenivši da je reč o problemu koji se prećutkuje. "Činjenica je da se to može osetiti svuda u regionu i samo politički slep čovek može se praviti da to ne vidi", rekao je Vučić.

Istakao je da je pred regionom, koji se suočava i sa migrantskom krizom, teška godina i u ekonomskom i u političkom smislu. Naglasio je da sve zemlje regiona teže članstvu u EU i preduzimaju teške korake kako bi joj se približile, ali je dodao i da je EU izgubila magičnu moć koju je imala.

Srbija je bila zemlja koja je u prethodne dve godine imala najviše investicija u regionu, iako nije bilo većih privatizacija, rekao je Vučić i dodao da se nada da će se to nastaviti.

"Prošle godine smo imali 1,7 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je dobar rezultat i više nego 2014, ali to nije dovoljno. Potrebne su nam dve milijarde evra stranih investicija da bismo imali održiv sistem", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, rezultati fiskalne konsolidacije su bili dobri, ali ima još mesta za promene – učiniti pravosuđe efikasnijim, nastaviti borbu protiv kriminala i korupcije i dodao da Srbija u tome napreduje, što dokazuje i bolji plasman na Duing biznis listi Svetske banke, na kojoj smo sa 91. mesta skočili na 59.

Zahvalio je EBRD-u na infrastrukturnim projektima i razvoju preduzetničkog duha u Srbiji bez čega, kaže, ne bi bilo napretka.

"Mi smo pred teškom godinom, ne samo ekonomski već i politički...  Očekujemo značajniju podršku EBRD-a i EU, od mnogih evropskih zemalja, ne samo da nam poklanjaju novac, želimo da nam pomognete u reformama, obrazovanju, političkom podrškom", rekao je Vučić i dodao da mnogo toga treba da se uradi, pre svega u pravosuđu, borbi protiv korupcije i kriminala.

"Samo stvaranjem jedinstvenog tržišta i carina moći ćemo da ostvarimo značajnije rezultate", dodao je Vučić u obraćanju učesnicima Investicionog samita EBRD-a.

Naglasio je značaj izgradnje auto-puta od Niša do Prištine. "To će biti auto-put mira, i verujem da će biti najbolja veza između Beograda i Prištine, i pozivamo EBRD da nam pomogne", rekao je Vučić.

Rekao je da "nigde ne cveta cveće" ako se sagledaju i unutrašnjopolitičke situacije u zemljama na Balkanu.

"Videćete da nigde ne cveta cveće i da nigde nije tako ružičasto kako je svako to umeo lepo da vam predstavi. Da bismo to izbegli potrebna nam je veća podrška EBRD-a, da brže završavamo put Niš-Priština jer Srbima i Albancima ne možemo da pokažemo ništa ako im ne pokažemo put i ako tim putem ne možemo brže da stižemo jedni do drugih", istakao je Vučić.

Istakao je i da mora da se promeni praksa da vozila stoje na administrativnoj liniji po tri-četiri dana, ali i da se ne zadržavaju na granici sa BiH i Hrvatskom.

Vučić je poručio EBRD-u da bi voleo da predstavnici te banke češće posećuju Srbiju i region, jer ta banka pruža značajnu podršku.

Samitu u Londonu prisustvuju i premijeri Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Kosova. Sastanak se održava po takozvanoj Gimnih formuli, koja podrazumeva da nema obeležja država.

Premijeri o značaju zajedničkih projekata

Premijer Hrvatske Tihomir Orešković istakao je da je samit naročito važan u periodu regionalnih promena, traže se investicije ne samo za lokalni ekonomski rast, nego i šire regionalne projekte koji će uvezati ove zemlje i ojačati regionalni i lokalni razvoj.

"Uloga vlade je da da okvir, a politike da okruženje bude pozitivno. Posvećen sam tome kao premijer", rekao je Orešković i naveo da će posebna pažnja u Hrvatskoj biti posvećena svim aktivnostima koje stimulišu rast, poslove i standard građana.

Prema njegovim rečima, svima je jasno da su mala i srednja preduzeća motor rasta, i Hrvatska računa na 200 miliona evra iz EU fondova, a u kombinaciji lokalne razvojne banke i poslovnih banaka, trebalo bi da se napravi fond od 500 miliona evra kako bi se stimulisala ta preduzeća da poguraju rast i zaposlenost.

Predsedavajući Veća ministara BiH Denis Zvizdić rekao je da je BiH usvojila u julu agendu ekonomskih reformi, te da je i saradnja u regionu jedan od prioriteta posebno u kontekstu EU integracija.

"Imamo pozitivnu saradnju sa susedima. Dobar primer načina na koji možemo dalje da razvijamo odnose jeste potpisivanje sporazuma o granici sa Crnom Gorom i o zajedničkoj infrastrukturi i diplomatskim aktivnostima sa Srbijom", rekao je on.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da su regionalni projekti veoma važni i da doprinose razvoju svih zemalja na Balkanu, ističući da razvoj infrastrukture u transportu i energetici u regionu dovodi do privrednog rasta i novih poslova, kao i do rasta stranih investicija.

Mustafa je rekao da je Kosovo posvećeno normalizicji odnosa u reigonu i saradnji sa svim zemljama.

Premijer Albanije Edi Rama nada se da će današnja konferencija poslati jasnu političku poruku o zrelosti i stabilnosti regiona.

Navodeći da su ekonomije zemalja na Balkanu male da bi se međusobno takmičile ili samostalno nastupale na svetskom tržištu, Rama je rekao da je trgovina između zemalja Zapadnog Balkana u 2015. godini porasla.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović rekao je da bez obzira na sve izazove, države Zapadnog Balkana veruju u ujedinjenu Evropu.

Nakon sedam godina od početka globalne finansijske krize, naveo je, evropska ekonomija nastavlja da se suočava sa teškoćama, a niske cene nafte, monetarni stimulansi i predah u primeni restriktivnih mera nisu doneli dinamičniji ekonomski rast….

Premijer se prethodno sastao sa predsednikom EBRD-a Sumom Čakrabartijem, a na marginama samita razgovarao je i s ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Filipom Hamondom i premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem.

Na svom zvaničnom Tviter nalogu Vučić je zabeležio da će "Srbija biti predstavljena kao primer dobre prakse zbog sprovedenih ekonomskih reformi", a s njim na samitu u Londonu učestvuju i ministri Zorana Mihajlović i Dušan Vujović.