"Impol Seval" uspešan izvoznik u teškim uslovima

U "Impol Sevalu" potpuno su svesni da je za njihovu sudbinu i sudbinu fabrike presudna bila namera novog većinskog vlasnika da proizvodnju proširi i ojača. Zato "Seval", ne samo što je izbegao sudbinu mnogih fabrika čije su privatizacije označile početak kraja, već postao i vrlo uspešan deo "Impol grupe".

Željko Arsenijević kaže da je to jedna od retkih fabrika koja je uspela da očuva proizvodnju, da je unapredi i da je pet-šest puta poveća. Vidan Perišić kaže da je sve kompjuterizovano, kao mobilni telefon.

"Plate kad su u pitanju, znate kako, mogu da budu i gore, a mogu da budu i bolje. Mogle bi da budu još malo bolje, nadam se da ćemo stići i do toga", kaže Marina Dimitrijević, poslovođa linije za bojenje.

Zahvaljujući proizvodnim rezultatima u protekloj godini, osnovna zarada zaposlenih je dva puta povećana za po pet odsto, smanjena je kreditna zaduženost, a i nove investicije biće finansirane uglavnom iz tekućeg poslovanja.

"Time dobijamo sigurnost na tržištu. Mi smo možda nekada imali i manju platu, mogla je da se poveća, ali smo ulagali, nismo je povećavali da bismo mogli da isplatimo to što smo započeli", kaže livac Zvonimir Starčević.

Izvoze 96 odsto proizvoda, najviše u Nemačku, Italiju i Rusiju. Prva faza novog investicionog ciklusa od 15 miliona evra, upravo ugovorena, polovina je od planiranih sredstava koja će biti uložena u modernizaciju valjarskih sklopova – a sve to kako bi se očuvala konkurentnost na zahtevnom svetskom tržištu.

"To su probirljiva tržišta i tržišta gde se mi susrećemo sa najvećim svetskim kompanijama", kaže Ninko Tešić, generalni direktor Valjaonice aluminijuma "Impol Seval" a. d.

"Seval" je sada dvanaesti na listi najvećih srpskih izvoznika.

Generalni direktor Ninko Tešić kaže da su do pre neku godinu bili treći i četvrti.

"Ne poslujemo mi lošije, čak smo i povećali izvoz. Ali ovo znači da je industrija počela da radi i da ima onih koji više izvoze od nas, i to je dobro za Srbiju", kaže Tešić.

U "Sevalu", koji se, sa oko 700 zaposlenih, opire užičkoj deindustrijalizaciji, kojom je, za dve decenije, broj industrijskih radnika sveden na jednu trećinu – menadžment je kompletno srpski – većinski vlasnici iz Slovenije veruju, a i pokazalo se, da se tako najbolje čuva interes fabrike.